Димитриј Неказаков шетао је пса прије одласка на посао када је почело руско гранатирање Хостомела, града на периферији украјинске пријестолнице Кијева, преноси Index.hr.
Небом су зујали нисколетећи хеликоптери из којих су искакале руске трупе, а падале су и ракете.
Било је 6:40 ујутро 24. фебруара првог дана руске инвазије на Украјину, а бомбардирање није престајало готово мјесец дана. Неказаков је рекао да је провео 20 дана сједећи на земљи у свом подруму тијеком ноћи. Током хладних дана, он и други становници у његовом сусједству излазили су и свједочили штети која је нанесена њиховим домовима и смишљали планове за проналажење сигурнијих мјеста за склониште, пише CNN.
-Дуго су падале гранате и ракете- рекао је Неказаков.
Руски пројектили и ракете које су десетковале зграде, животе и домове испаљене су из велике руске базе, скривене у шуми удаљеној неких четири километра.
Остаци кампа међу дрвећем
Сада међу дрвећем стоје само остаци тог пространог војног кампа. ЦНН-у су камп показали украјински специјалци, који међу рушевинама проналазе трагове о томе какви су планови Русије за главни град.
Почетком инвазије, док су руске трупе јуришале према Кијеву, око 6000 маринаца боравило је у логору у овој боровој шуми током мјесец дана. Било је кише, снијега и температуре су пале на -12 ступњева Целзија. Ту је било главно зкомандно мјесто и штаб. Одавде и с оближњег поља руска војска је кренула у нападе на Кијев, Хостомељ и оближњи град Бучу.
-Овдје су доносили одлуке о сљедећим акцијама, о смјеровима офензиве, тактици дјеловања и тако даље- рекао је украјински специјалац за ЦНН.
Видљива су мјеста на пољу с којих су руски војници испаљивали пројектиле Град, а које се налази четрдесетак километара од главног града. У шуми око лансирних позиција све је пуно сандука за стрељиво и празних цијеви за Град.
"За Русију су војници топовско месо, потрошни материјал"
Руске снаге изградиле су земунице, заповједна мјеста, складишта стрељива и комуникацијске линије користећи дрвеће и срушена дрва из шуме. Спавали су у подземним утврђењима, прекривенима дрветом и зеленим дрвеним кутијама у којима су се некоћ налазиле ракете за вишецјевни ракетни бацач БМ-21 Град. Црне жице повезивале су свако склониште преко шуме за комуникацију.
Шума је такође била препуна контејнера с храном. Припадник украјинске специјалне јединице открио је остављену биљежницу с упутама из претходне мисије у Азербајџану. На истом мјесту такође је откривен руски приручник за маскирање и прикривање, заједно с одјећом и обућом.
Показујући величину кампа, један је часник рекао за ЦНН: "Руси се не боре квалитетом, већ квантитетом. Они војнике не сматрају људима, они су за њих топовско месо и потрошни материјал. Тактика руске војске наликује, можда, ратовању у средњем вијеку, када се није побјеђивало вјештином, већ количином".
Остаци војне опреме, одјеће и заклони нису једино што су Руси оставили. Руски војници упали су у оближња насеља, заузели домове и тероризирали становнике с којима су дошли у контакт, тврде локални становници и свештеник. Мучење, понижење и плитки гробови људи које су убили они у својој бази сада су посљедице с којима се носе та села.
Присилили га да прође кроз минско поље
Виталиј Черниш из села Здвиживка на периферији Кијева рекао је да је возио бицикл кроз своје село када су га ухватиле руске снаге, које су "ловиле нацисте". Рекао је да су га држали скоро 24 сата. Черниш се сјећа како се молио током како је вјеровао, посљедњих минута живота: "Био сам везаних очију, везаних руку. Они су пуцали", рекао је за ЦНН.
Черниш каже да је био затворен у шупи након што је био присиљен проћи кроз минско поље. Рекао је да су руски војници размишљали хоће ли га полити бензином, те су му пријетили да ће га одвести у крематориј. Док је био везан, војници су пуцали око њега и стално су га питали која му је посљедња жеља. Каже да је сатима остао смрзавајући се у шупи.
-Тукли су ме по рукама и ногама, испод струка. Остале су модрице. Мислио сам да ми је нога сломљена, шепао сам. Али, жив сам и здрав, хвала Богу- говори овај Украјинац.
