"Све се може кад се хоће и све се хоће кад jе љубав" рекох ли вам то jедном, али, ниjе згорег да поновим..све можете и нисте свjесни колика jе ваша снага. Ето, jа, приjе пар мjесеци сам била баш лоше, снага, воља, здравље, све се некако десило, као Титаник, тонем, преполовљавам се и нестаjем, нема ме. И на том путу ка самом дну, док гледам шта ми све промиче пред очима, размишљам " Зашто бре, Бисо, ово радиш себи, зашто се мало не тргнеш, ко jе теби већи приjатељ од тебе саме, шта се то опет догодило па себе мање волиш и стављаш у последњим редовима. Oд кога очекуjеш помоћ, спас, шта ти радиш све за друге, а гдjе си ту ТИ, зашто себе изjутра не погледаш у огледалу, не насмjешиш се и не кажеш "хеj" нови jе да Бисо, можеш ти то. И док сам хватала последње возове оздрављења, на путу ка "дну", схатила сам да jе заиста jедна jедина истина. Све можемо, само jе питање да ли желимо. А опет, некада jе и добро дохватити то дно, jер онда немаш куд ил си ту ил се мораш одгурнути jако и опет отворених очиjу, кроз дубине, чекати да се поjави таj трачак Сунца коjи нам наговjештава зрак. Онаj чист и диван, онаj први након дугог гушења. Oнаj коjи враћа у живот. А лиjепо jе, нећемо се лагати, кад на том путу имаш некога, ко те додатно вуче ка врху и помаже ти..искрено, људски, приjатељски. Лиjеп jе осjећаj да на том путу ка Сунцу имаш некога коме можеш вjеровати. Овог пута, на мом, по ко зна коjи пут, путу ка површини, поjавила се jедна дивна особа, потпуно неочекивано и изненада. Плава, лиjепа, дивна, Дина. Знате, кад вам неко приђе, ничим изазван, погледа вас, осjети да нисте добро, и каже вам "дођи, дођи jа ћу покушати да ти помогнем"..Е тако и она, плава, попут Анђела, пружила jе приjатељску руку, руку помоћи и рекла ми "можеш ти то, jа вjеруjем у тебе, не брини се..". И не, не знам jе дуго, нисмо чак ни толико присне, али jе препознала те огромне тегове коjи ме вуку ка дну и риjешила jе да ми помогне. Ипак jе здравље на првом мjесту. И сад, да Бисини читаоци не помисле ко зна шта се са Бисом дешава...открићу вам таjну. Биса jе, већ годину дана тровала себе свим и свачим, jела и пила коjекаве гупости, лежала и мислила да jе "то-то", сви дани спорта, фитнеса и трчања су били бачени низ риjеку. Биса се лагано претварала у Пепу пиг и старицу коjа jе губила вољу за животом. Биса jе била на корак до дна. Срећом, jа кажем да ме Бог чува, jер jа дефинитивно не умиjем, па ми шаље ове неке чуваре, неке људе дивне и чисте енергиjе, топле, људе коjи су успjели да сачуваjу то "нешто".. и пружаjу ми руку кад jе баш наjпотребниjе. Хвала му, ваљда сам и jа мало заслужила томе. Eлем, сва jе ова прича, да покушам да вам кажем да има наде, да се све може ако желите и волите. Волите наjприjе себе. Jер ко не воли себе, онда jе и та љубав према другима неискрена. Данас сам лакша шест кила након само двиjе недjеље чисте љубави према себи, према мени, своjоj jединоj. Схватила сам да треба себе уjутро да запитам шта ти jе по план за доручак, хоћеш можда чаj са циметом или лимунаду, хаjде мало да прошетамо..а не..сви, сви..а Биса на краjу. И jош нешто, вjеруjте, вjеруjте да постоjе jош добри људи, коjи препознаjу туђу патњу..коjи виде да вас нешто "вуче", да се патите, вjеруjте ми, постоjе. Ова епизода jе посвећена моjоj Дини, приjатељици, коjа jе препознала Бисину мукицу и рекла " дођи" и хвала jоj...Вjеруjем да ћу из дана у дан бивати боља, jача, здравиjа..писаћу вам, jавлљаjте се...и волите себе ...и оно ће да воли вас..Пишите ми...
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je vidjeli.
