Да им локални пут није у катастрофалном стању, житељи граховског села Присоје до Приморја би могли стићи за пола сата вожње аутомобилом. На Приморју би продали све што произведу, али им је проблем доћи до главног пута који их спаја са мјесним центром Грахово. Због сеоске цесте која је у таквом стању, више од десет година мјесто је готово опустјело. Остало је десетак домаћинстава која не одустају и надају се да ће давно дато обећање напокон бити испуњено. Како је и нова власт града под Требјесом прије пола године, одговарајући на њихов захтјев, исто обећала, мјештани кажу да им је наде, а и стрпљења све мање.
– Прије два мјесеца из Општине су обећали да ће санирати пут и то да ће један дио асфалтирати. Још увијек се ништа не ради, па их ми сада, посебно предсједника Општине Марка Ковачевића, молимо само да нам кажу хоће ли поправљати цесту или не. Да се надамо или да и ми, као бројни из Присоја, напуштамо своја огњишта, казао је у разговору за "Дан" мјештанин Синиша Булајић.
До села, са главног пута који Никшић спаја са Граховом и Приморјем, може се пјешице, старим возилима, а понајбоље трактором. Дионицу су на више мјеста одавно оштетиле кише, а рупе и критичне локације мјештани су сами санирали, попуњавајући их шљунком или бетоном који би им обезбиједила браћа Магуд са Приморја.
– Ми који смо остали и даље се бавимо сточарством, земљорадњом и пчеларством и било би нам добро да не морамо, ако хоћемо нешто продати, теретним возилима превести до главног пута. Нико неће да дође, а и ми све рјеђе идемо било гдје. Треба теренац, а ако га немаш мораш изнајмити туђи. Вољели бисмо кад би Ковачевић дошао да се на лицу мјеста увјери куда и како ми долазимо до својих кућа, огорчен је Булајић.
Одомаћило се у црногорском друштву, каже Станко Булајић (70), да се сељаку обећања дају пред изборе и мало након избора.
– Овим путем једино трактор може без проблема, ко га нема пјешачи или ризикује са било каквим другим возилом. Мучимо се и живимо у обећању, казао је Булајић.
Горан Булајић са породицом из Будве долази повремено у Присоје да помогне брату и родитељима. Каже да би и чешће ту боравио, али сваки долазак изискује поправку на возилу.
– Годинама иста прича и иста мука. Вријеме је да се овим мјештанима искрено каже хоће ли и када ће бити поправке јер су уморни од молби и слања дописа Општини, категоричан је Булајић.
