Вишедеценијско неулагање у сеоску инфраструктуру на подручју Пљеваљског поља довело је до исељавања становништва. Полупразна су села Калушићи, Грево, Мрзовићи, Рабитља, Збљево, Љућа, Боровица, Шумани, Зеница, Забрђе, као и читаво подручје до села Оџак. Нека од села, као што су Догање, Дурутовићи, дјелови Потрлице, Шумана и Боровице, нестала су у коповима Рудника угља. Од Пљеваља је најудаљеније село Рабитља које се налази на 12 километара од града. Друга села на неки начин представљају предграђе Пљеваља. По ријечима одборника Социјалистичке народне партије (СНП) и становника села Зенице Милована Гогића из ових села отишао је највећи број младих, јер се није улагало у инфраструктуру а живот је, услед експлоатације угља и рада Термоелектране, био отежан.

Милован Гогић

-Б.Је.

- Неко ће рећи млади људи су отишли из других села, али ово је најбогатији дио пљеваљске општине и овдје је живјело далеко више становника него у неким планинским селима.Последњих деценија у овим селима није се улагало у водоснадбијевање, путну инфраструктуру, у отварање амбуланти, изградњу школа и друге пратеће сеоске инфраструктуре.У селу Илино брдо требала је да ради деветоразредна школа и да је похађају дјеца из села Рабитље, Мрзовићи, Грево, Калушићи, Дурутовићи и Догање, а ради подручно одељење, што је довело до тога да многи млади брачни парови одселе из ових села - каже Гогић.

Гогић истиче и да је Скупштина Црне Горе још осамдесетих година прошлог вијека донијела одлуку да се на овом подручју не смију градити објекати јер се Влада водила интересом да што јефтиније дође до угља и електричне енергије, а то је поспјешило исељавање становништва.

-Да би се лакше вршила експлоатација угља, односно експропријација имовине, донијета је одлука о забрани градње. Било би разумно да се градња забранила пет година прије вршења експропријације а не неколико деценија. Држава је хтјела да што мање плати за имовину овдашњих становника па је забрана градње уведена, а многе породице су кренуле у сеобу. Једноставно није могао да се развија овај крај - каже Гогић и додаје да Рудник угља и Термоелектрана нијесу водили рачуна да макар запосле један број људи са овог подручја.

-Данас се питамо гдје су млади, а нико неће да каже да су буквално отјерани јер није било улагања, а забрана градње и даље је на снази. Уништен је најбогатији дио пљеваљске општине - закључује Гогић.