На Ади Бојани спасен дио плаже, обали враћено 10.500 квадрата

Лежаљке се сада налазе на плажи ширине око 35 метара која је раније била прекривена водом, а сада може туристички да се валоризује, каже министар Ратко Митровић

Министар екологије, просторног планирања и урбанизма Ратко Митровић изjавио jе jуче да су привремене мјере за санациjу ерозиjе на Ади Боjани, коjе су предвиђале постављање заштитне структуре-напера и прехрану плаже, спасиле дио плаже. Митровић је, представљаjући резултате успjешно реализованог проjекта хитних мjера, коjи jе омогућио привремену санациjу ерозиjе чиме jе у веома кратком временском року обезбиjеђена плажа просjечне ширине 35 и дужине од око 300 метара (10.500 квадратних метара), казао да су се сви ангажовали, добро сарађивали а резултати тога могу се већ видјети.

- Лежаљке се сада налазе на плажи ширине око 35 метара која је раније била прекривена водом, а сада може туристички да се валоризује. Овај експеримент је показало да ми на овом простору треба да правимо неке урбанистичко- архитектонске интервенције и на западној и источној страни обале. Треба да направимо разраду за дио Аде и Велике плаже и на основу тога изнађемо најбоља рјешења за овај дио проблема, зашто да не и кроз интернационални конкурс, јер немамо велика искуства - рекао је Митровић.

Предсједник Општине Улцињ Александар Дабовић рекао је да је ерозија била велики проблем прије неколико мјесеци. - Напери су одрадили свој посао. Иако је ово један експеримент, надам се да ћемо у будућности доћи до озбиљнијег и трајног рјешења, не само за Аду, већ и за дио Велике плаже - казао је Дабовић.

Државни секретар за екологију Данило Мрдак рекао је да се показало да је пројекат проф. Саве Петковића био добар предлог привременог рјешења.

- Ово је привремено рјешење. Модели су показали да ово може да функционише. Морали смо да дјелујемо и да зауставимо ерозију. Министарство је већ покренуло у оквиру ИПА пројекта ревизију Студије која предлаже дугорочна рјешења од стране међународних стручњака која ће заједно с информацијама с терена и подацима о функционалности напера током сезоне бити добра основа за дугорочно рјешење за очување Аде, изјавио је Мрдак и подсјетио на 30 година еколошке државе.

Хоџић: Проблем Аде је и градња и уништавање биосистема

НВО активиста Џелал Хоџић поручио је да се без сарадње са невладиним сектором, рибарима, еколозима и локалним становништвом не може се ништа направити.

- Они могу доста да помогну надлеженима у рјешавању овог проблема својим знањем и искуством - казао је Хоџић и упозорио да је осим ерозије проблем на Ади и градња, уништвање биосистема и да у будућности треба предвиђати монтажне објекте а никако бетон и друге материјале.

- Ово је рај на земљи, црногорски Сејшели и не треба нам ни бетон ни елоксир ни жељезо. Треба да буде само дрво и оно што природа даје. На тај начин Ада ће остати рајско острво јер то и заслужује. Без сарадње свих структура не може се ништа направити, а ту мислим и на сарадњу са сусједима прије свега са Албанијом - казао је Хоџић.

Државна секретарка у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Николина Мишнић казала је да вјерује да ће заједничким и одговрним дјеловањем свих инстутција као и до сада, предузимати даље кораке како би се Ада Бојана у потпуности заштитила. Марко Вукашевић, в.д. генералног директора за инвестиције у туризму у Министарству економског развоја изарзио је задовољство што да је плажа спремна за туристичку употребу и да је већ сада присутно око 200 гостију, а нови се очекују.

- Ово је само један од корака који је предузет последњих мјесеци, почевиши са напером а затим и насипањем плаже. Ми и даље настављамо са активностима, јер желимо да покажемо један одговоран однос према нашем најдрагоцјенијем ресурсу којим управљамо- изјавио је Вукашин Мијатовић, руководилац Службе за инвестиције и изградњу у ЈП Морско добро.