Jedan od uglednih poljoprivrednih proizvođača je i Nenad Konatar, koji u selu živi sa svojom porodicim. Konatar je bivši službenik Uprave policije koji je prije godinu otišao u zasluženu penziju. Sada na svom imanju ima farmu na kojoj uzgaja krave i svinje, a bavi se i poljoprivrednom proizvodnjom.

– Na svom imanju uspio sam proizvesti bundevu tešku 67 kilograma i 700 grama. Ima ih još nekoliko nešto lakših. I ovo je dokaz koliko je ovo naše selo blagorodno. I umjesto da se posvete boljim uslovima za život na selu, da putnu infrastrukturu dovedu u red, da nam omoguće da živimo lakše i da svoje proizvode koji su nadaleko dobrog kvaliteta plasiramo na tržište, nailazimo na prepreke od onih koji bi trebalo da rade suprotno. Da nam pomažu, a ne da nam odmažu. To kažem jer su navalili, što mi nećemo dozvoliti, da nam u selu izgrade azil za napuštene pse – kaže Konatar i ističe da takvim činjenjem oštinske vlasti očigledno žele da "i ovo malo naroda što je ostalo otjeraju sa svojih ognjišta".

– Naše selo je praktično nadohvat gradu. Odavde sam svakog dana putovao na posao ne želeći da ostavim svoje ognjište, jer su uslovi idealni, kako za voćarstvo, tako i za proizvodnju poljoprivrednih kultura i za uzgajanje stoke – ističe Konatar i dodaje da sa ovog imanja školuje troje djece, i naglašava da mu je kćerka upisala Medicinski fakultet u Beogradu, sin je srednjoškolac, a druga kćerka je polumaturant.

– Mislim da svi koji hoće da rade pošteno i sa zalaganjem sada mogu da sebi priušte solidan život na selu – kaže Konatar, i poziva nadležne opštinske organe da malo više povedu brige o onima koji su ostali da žive na svojim ognjištima, da sela dobiju adekvatne puteve, vodu, struju...

– Nadležni treba da znaju da bez sela nema ni grada – poručuje Konatar i dodaje da su u selu svi složni i da teže tome da žive bolje.

– Mještani Dobrinje se ne bave politikom ili bilo kakvim pitanjima koja ih razdvajaju. Samo želimo da živimo bolje. Tako smo nedavno, zbog ignorantskog odnosa opštinskih vlasti, sami betonirali put kroz selo. Nadamo se da će se neko dosjetiti da i mi postojimo i konačno učiniti nešto dobro za Dobrinje – zaključuje Konatar.