До укидања одлуке о војном полигону на Сињајевини за нас ће сваки дан бити 16. октобар 2020, поручено је са протеста који је протекле суботе на Маргити на Сиња(је)вини организовала Грађанска иницијатива Сачувајмо Сињајевину, поручили су из организације " Сачувајмо Сињајевину.
Саопштење преносимо у цјелости:
Окупљање на Маргити ове године је организовано у знак сјећања на прошлогодишњи велики протест који је трајао 51 дан и захваљујући којем је спријечена војна вјежба на пашњацима Сиња(је)вине, а ове године упћене су критике и новој Влади која ни годину дана касније није поништила одлуку о војном полигону. Упркос позиву премијеру и министрима да у суботу дођу на Сиња(је)вину и ту симболично пониште одлуку о војном полигону нико од њих се није појавио. Представници Грађанске иницијативе Сачувајмо Сиња(је)вину су истакли да очекују да Влада чује њихове поруке и у што краћем року укине одлуку о војном полигону, а Сињајевину прогласи заштићеним подручјем у чијем ће управљању активно учествовати локална заједница.
Један од старосједилаца Сиња(је)вине и члан Грађанске иницијативе Сачувајмо Сињајевину, Новак Томовић, потомак Реџа Томовића по којем се зове локалитет Реџова локва на тој планини, те Вела, Радојице и Вељка Томовића који су кроз историју чували Сиња(је)вину, поручио је да су његови преци планину бранили од злих очију и руку, те да је он данас поносан што са осталим пријатељима и грађанима Црне Горе брани највећи црногорски пашњак.
-Не бранимо ми ово због мене и вас, већ због потомства јер ми њима треба да оставимо здраву Сињавину и Црну Гору и њене ресурсе које имамо на сваком коруаку. Свјетска сила је планирала да овдје направи полигон, са нашим издајницима који дрхтавом руком потписаше тежак папир, а за нас грађане Црне Горе најгори и најтежи. То је најсрамнији папир који су могли потписати својом руком. Зато ћу рећи, Свети Саво и Бог са неба казниће те који потписују те срамне папире! Свети Саво, који је овуда боравио, позлатиће перо, глас и руку оног ко буде поништио тај срамни папир који је на штету наше државе и наше славне и природне љепотице Црне Горе и велике и лијепе Сињавине. Ми овдје нијесмо само да бранимо нашу Сињавину, протеклих година ми смо бранили све љепоте Црне Горе, а окупљали смо се на сваком мјесту и овдје на Маргити смо провели доста веремена и ноћи снијежних и кишних дана. Поменуо бих само ту, а не понизио никога од грађана, три имена Влада Бојића, Пуја Чобељића и Раша Вучинића, не издвајам их уопште, нити су они више допринијели него било који грађанин Црне Горе који је желио да заштити ове наше љепоте, али желим да им кажем хвала још једном – истакао је Томовић.
Члан Грађанске иницијативе Сачувајмо Сињајевину Петар Гломазић казао је да је невјероватно да се и поред свих обећања на Сиња(је)вини и даље мора протестовати упрскос свим обећањима која смо добили.
-Бисер природе, највећи пашњак Балкана, други највећи у Европи, територија под заштитом УНЕСКО и даље је званично војни полигон. Заиста, скандалозна одлука донесена 2019, још није укинута упркос обећањима нове Владе да ће се нешто по том питању промијенити. Срећан сам што смо се опет на Маргити окупили у оволиком броју и што је јасно, као што каже и наш транспарент, да ће до укидања одлуке о војном полигону на Сиња(је)вини за нас сваки дан бити 16. октобар 2020. Нека буде јасно да ћемо се вазда окупити, био Божић или јул, и да ћемо бранити ову планину и наше демократско и грађанско право, да чувамо своју земљу за оно што је намијењена и да је не дамо, да буде уништена и разорена – казао је Гломазић.
Он је истакао да лани нијесмо ни сањали да ће протест трајати 51 дан, да су хиљаде грађана долазиле на Маргиту, да су многи од њих проводили ледене ноћи на Маргиту, међу којима су били и стари људи који су се након тога разбољели, да су многи грађани донирали храну, огрев и гориво, како би протест трајао.
-Помагало се свесрдно и братски, како доликује правим људима, а показало се да су се прави и честити људи скупили да бране своју земљу и право да живе на свом огњишту. Покољења ће памтити тај подвиг и протест од 51 дана. Опет смо на Маргити, никад чвршћи и истрајнији у захтјеву да Сиња(је)вина не буде војни полигон него заштићено подручје у коме ће људи из локалне заједнице одлучивати о намјени и управљању земљом – навео је Гломазић.
Предсједник Скупштине Грађанске иницијативе Сачувајмо Сињајевину Петар Кекер поручио је увијек лијепо видјети младе и старе добре људе на Сиња(је)вини.
-Ми смо дужни да љубав према Сиња(је)вини преносимо и изгледа да смо у томе успјели. Сви ми овдје мислимо исто. Чланови Владе иако су били позвани нијесу дошли на Маргиту, али није страшно, јер ја вјерујем да ће они слиједити наше поруке одавде. Одбрана Сиња(је)вине је прасла у покрет и ми смо дужни да се изборимо за оно за шта се залажемо, а то је да се поништи одлука о војном полигону, а наша планина буде парк природе – казао је Кекер, додајући да вјерује да ћемо се убудуће на Сињајевини окупљати љепшим поводима.
В.д. Предсједник Грађанске иницијативе Сачувајмо Сињајевину Милан Секуловић казао је да су се ове године на Маргити окупили по дану, прошле године по ноћи, које су се претвориле у дане, дани у мјесеце, а мјесеци у годину чекања да се испуни обећање нове власти да се укине одлука о војном полигону на Сиња(је)вини.
-Опет смо истим поводом на Маргити, али се надамо да ће се наш протест брзо ријешити. Недавно смо добили награду од међународног пацифистичког покрета Wорлд Беyонд Wар за изузетан допринос одбрани Сиња(је)вине, а то је награда свих вас који већ годинама браните Сињ(је)вину, свих који су прошле године дошли на Маргиту, који су помагали тај протест, који су се борили и боре за на нашу планину. Та награда је само подстрек свима нама да се наставимо борити. Свијет зна за нашу борбу и подржава нас, бројне организације су уз нас. Оно што је неопходно од нас је да ми останемо сложни, да некад занемаримо своје личне ствари, што често није лако, али треба да се боримо за виши циљ и на крају ће се то показати као наш најбољи интерес. Сиња(је)вина је тачка спајања, никад раздвајања. На њој се састаје шест градова, који су као никада до сада јединствени, заједно бијемо битку за Сиња(је)вину. Некада смо се дијелили по градовима, сада смо за истим столом. За тим истим столом треба и да останемо. Треба да останемо заједно, јер само заједно можемо да одбранимо Сиња(је)вину. Свака наша мала подјела се користи за велике ствари против нас и Сиња(је)вине. Стога је наша дужност да будемо сложни, јер ако не будемо нећемо је одбранити. До сада смо је бранили сложно и ни једна бомба није пукла, те наставимо тако и ниједна неће пући у будућости – поручио је Секуловић.
Бјелопавлић Драган Вуковић казао је да сачување Сиња(је)вине задатак свих грађана Црне Горе.
-Ми Бјелопавлићи смо сви као један за то да се Сиња(је)вина сачува. Ми нисмо за девастацију и уништавање овог лијепог планинског подручја. Жао ми је што се нашем позиву нијесу одазвали представници Владе, али очекујемо их да реагују на наше позиве. Сви морамо да чувамо ову планину и овај божанствени простор, без којег нам живота нема – навео је Вуковић.
Парох даниловградски Жељко Ћалић, који је прошле године у више наврата посјетио протестни камп на Маргити и ове године је био са грађанима. Истакао је да на Сињајевини увијек наилази на добродошлицу, а она је једна од највећих врлина нашег народа.
-То гостопримство извире из ових планина и катуна. Богу хвала борба овог народа напредује, глас о заштити овог светог мјесат се чуо далеко. Једино што желимо од институција државе, а то чекамо ево годину дана, је да послушају овај народ, да се одлука о војном полигону поништи и да се ово подручје заштити. Ми смо прва и најстарија држава на свијету и у том духу треба да наставимо што се тиче Сињајевине, да она буде чиста. Да се сачува Савин извор и све воде са ове моћне планине, а не да се гаде злобним барутом и оружјем које је намијењено да убија људе. Ова планина је Богом дана да храни људе и за то се ми боримо сви заједно – навео је Ћалић.
Он је истакао да је захвалан свим људима који се боре за Сињајевину, те да се нада да ће се народу Сињајевине вратити мир који је нарушен војним полигоном.
Грађанима на Маргити придружио се посланик Грађанског покрета УРА Милош Конатар, са више колега из странке.
