Да Никшић више не би био на списку општина које имају најмање заштићених природних предјела побринуће се Секретаријат за уређење простора и заштиту животне средине. Са Агенцијом за заштиту животне средине, Фондом за заштиту природе, Биотехничким факултетом и Одсјеком за географију Филозофског факултета покренули су иницијативу да се заштити више локалитета, од којих неки спадају у природне феномене, а сви су прави бисери природе, који су у ранијим годинама, услед небриге бивше локалне власти, били запостављени.

– Очекујемо да процедуре буду завршене у првој половини наредне године. Тада ћемо именовати управитеље тих заштићених предјела и то би била служба која би их одржавала и вршила контролу. Служба ће бити при Секретаријату за уређење простора и заштиту животне средине. Имамо ту људе који већ раде, само ће добити нова задужења – рекао је за "Дан" Ђорђије Манојловић, вршилац дужности секретара Секретаријата за уређење простора и заштиту животне средине.

Под заштиту ће бити стављени Орјен са Бијелом гором, Студеначке главице, Видов поток у Горњем пољу, неколико шумских заједница, Локва на Великој Осјеченици, а на подручју Жупе никшићке Забран краља Николе и врела Грачанице, као и Лукавица са Великим и Малим Журимом. Заштитом забрана последњег црногорског суверена била би реализована иницијатива МЗ Жупа и локалних НВО покренута прије више од 15 година. Тај локалитет је некада, каже директор НВО "Жупа у срцу" Јово Радуловић, био међу биолошки и научно највреднијим у Црној Гори, али је сада деградиран. Ливадски процјепак, карактеристична биљка влажних простора која се налази на ИУЦН листи, некада је имала у Забрану значајну популацију, а данас је има веома мало. Радуловић истиче да је у Забрану почела и вегетација инвазивних врста попут пајасена, а карактеристичан простор Мораковских бара је знатно зарастао, највише због недостатка воде и услед експлоатације воде за потребе жупског водовода.

– Истраживања која смо радили показала су деградацију и неопходност реаговања да се стање поправи. Шумски пожари и експлоатација шумских комплекса Забрана знатно су допринијели свему овоме, па је неопходно исправљање грешака које су чињене у прошлости. Неконтролисани лов вриједних животињских врста сталан је проблем у Забрану, па је најбољи начин да се ствари поправе свакако законска заштита и правилно управљање овим простором – нагласио је Радуловић.