Поход на Мусалу / -Приватна архива

Освојили Мусалу, у експедицији и двоје дјеце

Да је планинарење у Бугарској национални спорт, што је планинарима из Црне Горе водич и говорио у најавама ових успона, видјело се током успона на Мусалу, када је невјероватних пар хиљада планинара кренуло пут Мусале, каже Зехра Балић

На иницијативу и у организацији Планинарско-спортског клуба "Цмиљаче" из Бијелог Поља, 17 планинарки и планинара из Црне Горе из Бијелог Поља походило је планине Витошу и Рилу у Бугарској. Ова одредишта и ниjeсу тако често у програмима активности планинарских клубова и друштава из Црне Горе, а послије свега лијепог што је дружина високогораца доживјела у Бугарско,ј кажу да би ваљало чешће одлазити на планине Бугарске. Важност ове акције препозната је и од стране Планинарског савеза Црне Горе, па је у походу учествовао и предсједник Драган Булатовић.

– Акција је била замишљена тако да се у четвртак пристигне у планинарски дом – Хижа Алеко, на 1.840 метара надморске висине, на планини Витоши, која се малтене протеже до јужног обода Софије. План за петак био је да се наши планинари испењу на седам врхова планине Витоше, виших од 2.100 метара, и да обиђу извор ријеке Струме, једне од највећих притока Егејског мора. Субота је, по плану, био дан за успон на врх Мусала, на планини Рили, са својих 2.925 метара, највисочији у Бугарској, на Балканском полуострву, али и у кругу пречника чак 1.000 километара око њега. За недјељу, било је предвиђено краће упознавање наших планинара са главним градом Бугарске– прича организаторка експедиције, високогорка из Бијелог Поља, професорица Зехра Балић.

Бугарска поклања велику пажњу планинарењу

Експедицију која је боравила у Бугарској чинили су: Зехра Балић, Татјана Ивановић, Андријана Чађеновић, Ана Бугарин, Ема Диздаревић, Вишња Булатовић (узраста 10 година), Иво Булатовић (узраста 12 година), Драган Булатовић, Саша Поповић, Рузмир Османовић, Аднан Мушовић, Ирфан Салковић, Ненад Биговић, Радивоје Шуковић, Душан Шћекић, Бајчета Недовић и Мирослав Докман.

– Бугарска већ стотинак година систематски улаже средства у изградњу и одржавање планинарских објеката и терена, а планинарење је уврштено и у школске програме. То смо и сада видјели, гдје су све стазе прописно и прегледно обиљежене, има путоказа, стрелица, информационих табли. Планинарских домова и склоништа на планинама Бугарске има на свака два сата хода. Заиста је ово примјер за све земље у региону, али и много даље– казала је Балић.

Истиче да је свакако најатрактивнији дио боравка у Бугарској био успон на врх Мусала.

– Вријеме је било још и за нијансу љепше у односу на Витошу. Да је планинарење у Бугарској национални спорт, што је планинарима из Црне Горе водич и говорио у најавама ових успона, видјело се током успона на Мусалу, када је невјероватних пар хиљада планинара кренуло пут Мусале. Успон на Мусалу умногоме је олакшан коришћењем жичаре, која од скијашког центра Боровец, на 1.315 метара надморске висине, излази до врха Јастребец, на 2.369 метара, за 25 минута вожње. Слиједи краће прилагођавање на нагло добијену висину, и онда одлазак ка Мусали, у три етапе. У првој етапи хода се равном дионицом, до планинарског дома Хижа Мусала, на 2.389 метара. Дионица је обична пјешачка, али се свуда унаоколо виде највиши врхови Риле, а и Мусала. Рила је, иначе, планина која има више од 100 врхова височијих од 2.500 метара, и више од стотину језера – горских очију. Управо се поред неколико горских очију пролази у другој етапи, која је стрмија, и води од Хиже Мусала до склоништа Ледено језеро, на 2.721 метар надморске висине. У водама Алековог језера, савршено се огледа врх Мусала, те је у једном тренутку овај врх и "на небу, и у води". Коначно, у последњој етапи ваља се попети уз стрме падине камените Мусале, једном вијугавом стазом, која ће пружити свима велику шансу да до врха и дођу. Тако је и било у ово рано суботње поподне, када је непрегледна колона планинара пристизала на највисочији врх Балканског полуострва. Куриозитет је да се чак и на фотографисање на Мусали поприлично чекало у редовима, испричала је Зехра Балић.