Државне границе, велики општински и државне дажбине учиниле су да бројни пљеваљски занатлије затворе своје радње. Према подацима локалне управе тренутно су у Пљевљима регистроване 234 занатске радње, међу којима је чак 40 фризера и козметичара, 30 радњи регистровано је за прераду дрвета, 21 за извођење грађевинских радова, 31 је пекара, док је јако мало занатлија који пружају друге услуге. Тако у граду на Брезници нема сервис за поправку ТВ уређаја, нема водоинсталатера ... постоји по један аутоелектричар, оптичар, часовничар и стаклорезац. Регистроване су и три радње за производњу накита. Притом постоје двије златарске радње и пет радионица које производе готове производе од метала. Постоји шест регистрованих кројачких и пет обућарских радионица. Када је у питању оправка мобилних телефона постоје четири радње, а исти број је електричара и мајстора за поправку кућних машина. Бој столара се последњих година не смањује па тренутно ради 10 столарских радњи. Поједини занати су оживјели па је у Пљевљима званично регистровано шест каменорезачких радњи, које се најчешће баве израдом надгробних споменика. Дошло је и до увећања аутомеханичарских и вулканизерских радњи, које су рапоређене на 25 локација. Регистровано је пет фотографских и сниматељских радњи.
-У поређењу са прошлом годином у овој години није дошло до смањења броја регистрованих занатских радњи - казали су нам у локалној управи уз појашњење да се смањио број радњи појединих заната, али да се увећао број других радионица, па да је укупан број остао на прошлогодишњем нивоу.
За вишедеценијског занатлију Алију Шљуку, који је од локалне управе деведесетих година прошлог вијека добио Новембарску награду за свој рад, број занатских радњи се у Пљевљима смањује из више разлога. Шљука наводи у првом реду високе државне и општинске намете, високе цијене закупнина простора, али и близину државних граница.
-Занатлије су изложене великом притиску државних инспекцијских служби. Кад кажем занатлије мислим на оне занатлије које имају регистровану радњу, јер инспекцијске службе само њих контролишу. Притом општинске обавезе, од чувене таксе за приступ путу, па све редом, стварају занатлијама огромне тешкоће - каже Шљука и истиче да су у прошлом вијеку занатлије имале далеко бољи третман. Он наводи да је он у тим срећним временима био заступник словеначке "Искре", односно да је сервисирао уређаје ове компаније.
-У то вријеме нико из Пљеваља није носио неки уређај да поправи у неку другу средину, а у Пљевља су на поправку уређаје доносили са подручја читаве жабљачке општине, па чак и из других општина као што је пријепољска, каже Шљука и напомиње да је последњих деценија дошло и до пада броја становника у пљеваљској општини.
Као посебан проблем Шљука напомиње близину државних граница и све тежу набавку потребних дјелова и репроматерјала из сусједних држава.
-Ако поручите неки дио за уређај из Београда он иде поштом на царињење у Подгорицу и после одређеног времена стиже у Пљевља. Муштерија то не може да чека, а ако хоћете да то вријеме скратите онда морате да кријумчарите резервне дјелове преко границе, што није дозвољено - појашњава Шљука.
