Никшић као некадашњи индустријски центар последње двије деценије једини раст који биљежи је у броју пензионера. Локално Удружење припадника треће доби броји око 16.000 пензионера, што је за скоро половину више него што је запослених на подручју општине. Томе су допринијели угашени производни погони, изузев Пиваре "Требјеса" и неколико мањих приватних фабрика, али и измјене закона којима је бивша влада жељезарцима, металцима и рударима омогућавала пријевремено пензионисање као "вид спаса" из пропалих предузећа у којима су радили. На недавно одржаној редовној годишњој Скупштини Удружења пензионера истакнуто је да су и пензионери постали социјална категорија, јер већина од њихових чланова једва преживљава.
– Од укупног броја чланова њих 1.688 има минималну пензију од непуно 150 еура, а 4.747 има пензије испод републичког просјека од 292 еура, што чини укупну цифру од 7.931 пензионер. Дакле, више од укупне пензионерске популације нашег Удружења. Само се питам како преживљавају од мјесеца до мјесеца, навео је предсједник никшићког Удружења пензионера Владимир Перовић.
Константна и енормна повећања цијена основних животних намирница и других потрепштина само додатно отежавају положај чланства, а у владиним мјерама, сматра Перовић, поменути су само "узгред" па су добили усклађивање пензија од свега 2,12 одсто, а повећање минималне пензије на 200 еура најављено је тек за другу половину године.
– Са непуних 150 еура, колико је сада минимална пензија, немогуће је преживјети у стању свакодневних поскупљења, немогућности спајања краја с крајем, плаћања љекова и осталих животних неопходних потреба. Мислим да није случај немогућности и недостатка финансијских средстава већ неправедног односа према великом броју пензионера, због чега се налазе на маргини друштва и више припадају категорији социјалних случајева него достојанственој категорији како би требало да буде – категоричан је Перовић.
Удружење се труди да помогне члановима кроз набавку зимнице на рате и више него скромном новчаном помоћи од чланарине. Обезбиједили су и станове за око 160 пензионера по, како је Перовић рекао, реалативно повољним условима.
– Пензионерима са најнижим примањима то није било доступно због малих пензија и кредитне задужености. Има још око 200 пензионера који то питање нису ријешили или живе у неадекватним условима становања, истакао је Перовић.
