Управа за шуме Црне Горе у наредном периоду подијелиће 50 хиљада садница, које ће бити засађене на приватним и другим посједима. Саднице ће добити физичка и правна лица. Акција се спроводи на подручју цијеле Црне Горе и везана је за Свјетски дан шума, 21. март. Подјела садница почела је 15. априла и вршиће се до 30. априла, док ће се пошумљавање изводити и касније, односно када то временске прилике дозволе.
– Акција додјеле 50 комада бесплатних садница свим заинтересованим грађанима, коју је ове године организовала Управа за шуме поводом 21. марта, Свјетског дана шума, дрвећа и садње, наишла је на велико интересовање јавности. Радује нас чињеница да је до данас у Управу за шуме стигло око 300 захтјева за количину од око 50.000 комада садница, које су свакодневно слали наши грађани, као и бројне НВО, затим Савез удружења приватних власника шума и бројна друга удружења и организације. Иако акција траје до 30. априла 2021. године, на све до сада примљене захтјеве Управа за шуме је одговорила позитивно и ниједан захтјев није одбијен – наводи се у саопштењу Управе за шуме и појашњава да су изузетно задовољни великим одзивом грађана и да се ради о доброј пракси.
Из Управе за шуме кажу да ће се приликом свих активности поштовати епидемиолошке мјере, посебно приликом подјеле садница.
– Треба истаћи чињеницу да оваквим и сличним акцијама дајемо заједнички допринос очувању нашег највећег природног богатства, наших шума, што треба да буде заједничка мисија свих грађана Црне Горе. Из тог разлога посебно нас охрабрује велико интересовање за додјелу садница, јер је неопходно да у што већој мјери развијемо колективну свјест о значају и очувању шума и шумских екосистема – поручили су из Управе за шуме.
За еколога Васа Кнежевића акција Управе за шуме је за сваку похвалу јер је неопходно подстицати пошумљавање многих опожарених површина.
– Добро је да се врши пошумљавање јер је то вишеструка корист. Управа за шуме треба овакве акције да подстиче и наредних година, казао је Кнежевић али и подвукао да Управа за шуме треба од концесионара да тражи да извршавају своје обавезе из области пошумљавања.
– Вјерујем да би пошумљавања која би вршили концесионари била доста квалитетнија. Морало би се поступати по важећим правилима јер је последњих година изостала активност концесионара на том плану – каже Кнежевић и као негативан примјер у понашању концесионара наводи Вектру „Јакић“ која није испуњавала своје обавезе.
– Последњих тринаест година, иако је експлоатисала пљеваљске шуме, Вектра „Јакић“ практично није вршила пошумљавање – истиче Кнежевић.
Када су у питању пљеваљске шуме, поред мјера пошумљавања, од стране концесионара изостале су мјере заштите. Посебно када су у питању шумски пожари у којима су страдале огромне површине. Опожерана подручја ни данас нијесу пошумљена иако су поједина без стабала остала прије десет и више година.
Б. Је.
