Posleratna obnova Ukrajine koštaće oko 588 milijardi dolara narednih deset godina, a posledice rata osjećaće se generacijama, navode u zajedničkom izveštaju Kijev, Svjetska banka, Evropska unija i Ujedinjene nacije.

Sveže humke nepreglednog kijevskog groblja na lijevoj obali Dnjepra o gubicima Ukrajine tokom četiri godine rata svjedoče preciznije nego zvanična statistika. Predsjednik Volodimir Zelenski nedavno je govorio o 55.000 poginulih vojnika. Procjene nezavisnih organizacija kažu da ih je barem tri puta više.

Na obje strane rusko-ukrajinskog sukoba, gotovo je dva miliona ubijenih i ranjenih. Žešće nego prije, borbe ulaze u petu godinu i ne pokazuju znake da će uskoro stati.

- Ukrajina je veoma umorna od rata, od mobilizacije. Ako se vozite kroz bilo koji grad, vidjećete ogroman broj bilborda koji pozivaju ljude da se pridruže različitim vojnim jedinicama, jer je nedostatak ljudi ogroman. A to je i snažan udar na ekonomiju. Kada imamo milion ljudi u vojsci, tih milion ljudi ne proizvodi ništa - kaže sociolog Andrej Jermenko, prenosi RTS.

Spor oko teritorija i bezbjednosnih garancija koči pregovore

Dva miliona Ukrajinaca izbjegava vojni poziv, prema riječima ministra odbrane Fedorova, 200.000 vojnika je dezertiralo. Front napusti više od trećine novih regruta. Ipak, kijevski Institut za sociologiju veću spremnost na teritorijalne ustupke zarad okončanja rata, kod Ukrajinaca, bilježi uglavnom u mjestima na prvoj liniji fronta.

- Bilježimo promjene u raspoloženju javnog mnjenja. Kada smo 2022. razgovarali o ratu i miru, postojala mnogo romantičnija slika rata, da ćemo od Zapada dobiti svu potrebnu podršku, da će sankcije biti efikasne, i da će rat biti okončan za godinu, dvije. Nažalost, to se nije dogodilo, i sada su ljudi postali pragmatični, čak i cinični - kaže zamjenik direktora Instituta za sociologiju Anton Hrušetski.

Herasimenko: Nekažnjivost samo podstiče drskost, spremni smo da u dobroj vjeri pregovaramo o miru

Četvrta godišnjica rata u Ukrajini obilježava se između dvije runde pregovora o miru. Već godinu, vode ih Trampovi ljudi, pa je Kijev često pritisnut iz dva pravca. I od Vašingtona i od Moskve. Zelenski ponavlja, neće dati teritoriju za mir. Putin insistira da se ukrajinska vojska povuče sa preostalih dvadesetak odsto teritorije Donbasa, koje ruske snage ne uspijevaju da osvoje.

- To je nešto od čega ni Zelenski ni Putin ne mogu da odustanu. Obojici je, iz različitih razloga, potrebno da zadrže kontrolu nad Donbasom. To je ključno pitanje i ne vidim kako bi moglo da se riješi, a tokom poslednje godine nije bilo nikakvog napretka po tom pitanju. Mislim da smo dostigli limit aktuelnih pregovora, barem što se tiče okvira koje je Tramp postavio. Zato mislim da su šanse za progres u ovom trenutku, veoma male - smatra profesor međunarodnih odnosa Mikola Kapitonjenko.

Zelenski: Putin započeo treći svjetski rat, neće se zaustaviti na Ukrajini

Posledice rata osjećaće se generacijama

Male su šanse, kaže profesor Kapitonjenko, i da se ostvare predlozi o kojima se pregovaralo - Donbas kao slobodna ekonomska zona, koju bi nadgledali američki dronovi. Rusija strane trupe na ukrajinskoj teritoriji, ne prihvata.

- Zapad uopšte, ni SAD ni evropske zemlje, neće biti spremni da šalju trupe u zaista rizično područje. Kada je riječ o Donbasu, to nije ekonomsko pitanje, nego mnogo šire: radi se o teritoriji, suverenitetu i bezbjednosti, na kraju krajeva. Zbog toga mislim da je prerano za tehnička rješenja. Ideja slobodne ekonomske zone može biti dodatak opštijem rešenju o teritoriji, koje i dalje ne postoji - kaže Kapitonjenko.

Na pritiske iz Vašingtona, Kijev je odgovarao - za svaki mirovni predlog, pitaće se građani na referendumu. Istraživači kijevskog Instituta za sociologiju, kažu - 50 odsto građana vjeruje u tu ideju, a pitanje je da li bi ih polovovina i glasala u zemlji koju je od početka rata napustilo 6 miliona ljudi.