Inflacija u eurozoni oslabiće i Evropska centralna banka (ECB) ne bi trebalo da je koči strožom monetarnom politikom, jer će naštetiti oporavku ekonomije od koronakrize, saopštla je predsjednica te institucije Kristine Lagarde.

Inflacija u zoni primjene zajedničke evropske valute dostigla je u oktobru 4,1 odsto, najviše u nešto više od 13 godina, podstaknuta poskupljenjem energije i vraćanjem stope poreza na dodatu vrijednost (PDV) u Njemačkoj, najvećoj evropskoj ekonomiji, na pretpandemijski nivo.

U ECB-u procjenjuju da će rast cijena usporiti u narednoj godini na 2,2 odsto, što bi značilo da će se zadržati iznad planiranih dva odsto, prenosi SEEbiz.

"ECB uprkos tome ne bi trebalo da smanji monetarnu podršku ekonomiji. Kada očekujete da će inflacioni pritisak oslabiti, a u ovom trenutku to se očekuje, ne bi bilo logično da reagujete zaoštravanjem monetarne politike", rekla je Lagarde u govoru na evropskom bankarskom kongresu u Frankfurtu.

Zaoštravanje bi, kako je navela, uticalo na ekonomiju nakon što cjenovni šok oslabi.

"Promjena smjera monetarne politike pritisnula bi primanja domaćinstava, već pogođena šokom naglog rasta troškova energije, koji će vjerovatno prigušiti ekonomski rast", objasnila je Lagarde.

U takvoj situaciji stroža monetarna politika samo bi pojačala efekat kočnice privredi.

Ona je dodala da su prognoze za inflaciju poboljšane, nakon deset godina slabijeg rasta cijena, ali je naglasila da bi ECB trebalo da podržava potrošnju.

"Pozitivne sile potražnje u ekonomiji sve su jače pa su izgledi za inflaciju na srednji rok bolji nego što su bili prije pandemije. Zato bi trebalo da i dalje podržavamo te sile, tako što nećemo prerano ukidati podršku", rekla je Lagarde.

Ona je ponovila i da uslovi za podizanje ključnih kamatnih stopa "vrlo vjerovatno" neće biti ispunjeni naredne godine.