- Suma o kojoj se radi je zapanjujuća: već potražuju minimum 53 milijardi eura. To je skoro koliko i iznos potrošen na vojnu pomoć Ukrajini od 2022. godine - navodi belgijski list.
Kako se navodi, ruski biznismeni se sve češće obraćaju mehanizmu za rešavanje sporova između stranih investitora i države domaćina koji se primjenjuje za zaštitu investitora od eksproprijacije i nacionalizacije aktiva.
Taj sistem je dio nekih investicionih sporazuma između država, uključujući rusko-belgijski sporazum.
List ističe da je u toku proces razmatranja 28 tužbi, a u 24 slučaja je pokrenut ovaj mehanizam.
Evropska komisija je 3. decembra predstavila svoj plan za eksproprijaciju ruske imovine zamrznute u Evropi pod velom šeme „reparacionog kredita" za Kijev.
EK je predložila da se prisvoji svih 210 milijardi eura zamrznutih u EU, od čega se 185 milijardi eura nalazi na računima „Juroklira", dok se ne zna gdje se nalazi preostalih 25 milijardi eura.
Belgija, na čijoj platformi „Juroklir" su zamrznuta ruska sredstva, blokirala je na samitu EU 23. oktobra predlog o njihovoj eksproprijaciji.
Belgijska vlada zahtijeva pravno obavezujuće garancije od svih zemalja EU da će u potpunosti preuzeti finansijski i pravni rizik Brisela koji bi nastao kao posledica odgovora Rusije.
