Negativni ekonomski trendovi ogledaju se u nekontrolisanoj inflaciji, rastućem budžetskom deficitu – dijelom zbog ogromne vojne potrošnje – i opadajućim prihodima od nafte i prirodnog gasa, ali analitičari navode da bi Kremlj mogao da izdrži još mnogo godina pri sadašnjem intenzitetu borbi i uz postojeće zapadne sankcije.
- Ako pogledate samu ekonomiju, ona neće biti ona poslednja slamka koja će slomiti kamilina leđa - rekla je Marija Snegovaja, viša saradnica za Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), analitičkom institutu.
Gledajući period od naredne tri do pet godina, Rusija bi mogla da nastavi ratovanje, rekla je ona, napominjući da je teško dati pouzdanu procjenu za period koji ide dalje od toga.
Grupa prognanih, antiratno i anti-putinovskih ruskih ekonomista smatra da bi rat iscrpljivanja mogao da potraje i znatno duže, jer je sposobnost Kremlja da vodi rat „neometana bilo kakvim ekonomskim ograničenjima".
Zapadne sankcije nisu nanijele dovoljno ozbiljnu štetu ruskoj ekonomiji, koja se oslanja na energetiku, da bi promijenile planove Moskve u vezi sa ratom, rekao je za CNN Ričard Konoli iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (RUSI).
- Sve dok Rusija crpi naftu i prodaje je po relativno razumnim cijenama, ima dovoljno novca da jednostavno nastavi da se snalazi- rekao je viši saradnik za međunarodnu bezbjednost u ovom britanskom analitičkom centru.
-Ne kažem da je situacija za njih naročito ružičasta, ali imaju dovoljno da ekonomija ne bude faktor u Putinovim razmišljanjima kada odlučuje o ratu- dodao je Konoli.
Istorija pokazuje da je Rusija sklonija da pristane na nepovoljan mirovni sporazum kada se nalazi u ekonomskoj krizi, kao što je bio slučaj na kraju Prvog svjetskog rata i tokom sovjetskog rata u Avganistanu, rekla je Snegovaja.
Međutim, trenutna ekonomska situacija „nije ni blizu tog nivoa, i biće potreban mnogo ozbiljniji pritisak na rusku ekonomiju i duže, mnogo duže vrijeme da se do toga dođe", izjavila je ona za CNN, prenosi Danas.
Povećanje poreza i rast cijena
Ono što se promijenilo za Rusiju jeste da je početni ekonomski podsticaj izazvan naglim rastom vojne potrošnje, po svemu sudeći, završen, te da Kremlj sada mora da „nastavi da prebacuje teret rata na rusko društvo", rekla je Snegovaja.
Taj teret se ogleda u velikom povećanju poreza na dobit preduzeća i poreza na dohodak, kao i u rastu poreza na dodatu vrijednost (PDV), kako bi se finansirali rekordni nivoi vojne potrošnje.
Ruski potrošači se takođe suočavaju sa naglim rastom cijena, naročito kada je riječ o uvoznoj robi.
Međutim, za razliku od Zapada, visoka inflacija u Rusiji „ne stvara veliko društveno nezadovoljstvo", tvrdi Snegovaja, ukazujući na uticaj državne propagande i represije.
Kao i drugi stručnjaci, Konoli je naveo da je inflacija u postsovjetskoj Rusiji oduvijek bila visoka, te da su potrošači na nju navikli.
Međunarodni monetarni fond procjenjuje da će međugodišnja inflacija u Rusiji ove godine u prosjeku iznositi 7,6 odsto, što je pad u odnosu na 9,5 odsto u 2024. godini.
Rusija sada troši gotovo 40 odsto svog budžeta „na agresiju", izjavio je ranije ovog mjeseca generalni sekretar NATO-a Mark Rute, navodeći jednu od nekoliko različitih procjena ruske vojne potrošnje.
Prema izvještaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira iz aprila, ta potrošnja je prošle godine porasla za 38 odsto u odnosu na 2023.
Povećana potrošnja stvorila je novu klasu ratnih ekonomskih „pobjednika", među kojima su odbrambeni izvođači, poput proizvođača oružja, kao i radnici u industriji.
Kao posledica toga, ekonomska nejednakost u Rusiji je smanjena, što znači da se Putin suočava sa još manjim pritiskom iz pojedinih djelova društva, zaključuju stručnjaci.
-Ruski vojnici danas su plaćeniji nego bilo koji ruski vojnici u istoriji Rusije- rekao je Konoli iz RUSI.
-Zarađuju više novca nego što bi ikada mogli da se nadaju da će zaraditi da su ostali u tim relativno zapostavljenim djelovima zemlje i našli neki drugi posao u civilnoj ekonomiji.
Ruska vlada je takođe isplaćivala velike odštete porodicama vojnika poginulih ili ranjenih u ratu, primijetila je Kurbangalejeva.
Dijelom i tako što je obilato finansirao vojnu radnu snagu i njihove porodice, Kremlj je uspio da ublaži nezadovoljstvo, iako se ruski gubici u Ukrajini približavaju brojci od milion ljudi, od čega je oko 250.000 poginulih, prema procjeni CSIS-a objavljenoj u junu.
Vlada je uglavnom izbjegla proteste kakvi su viđeni tokom ratova u Čečeniji i Avganistanu, kada su porodice regrutovanih vojnika iz siromašnijih regiona Rusije i Sovjetskog Saveza zahtijevale prekid sukoba.
Zaobilaženje sankcija je skupo
Iako su ekonomski pritisci kratkoročno podnošljivi, dugoročno bi situacija mogla biti drugačija. Rusija se u velikoj mjeri oslonila na svoj suvereni fond bogatstva, što, prema nedavnom izvještaju Atlantskog savjeta, stvara „nove dileme za Kremlj", jer se smanjuje finansijski jastuk koji je ranije štitio stanovništvo od troškova rata.
Prema podacima Instituta Kijevske škole ekonomije, vrijednost likvidne imovine u ruskom Nacionalnom fondu blagostanja smanjena je za 57 odsto od početka rata.
Kako se fond prazni, „teško je zamisliti scenario u kojem ruska vlada može da održi sadašnji nivo odbrambene potrošnje bez sveobuhvatnih i vidljivih rezova u socijalnoj potrošnji", navodi se u izvještaju.
Pored toga, nedavne sankcije koje su SAD i Velika Britanija uvele protiv dva velika ruska proizvođača nafte – Lukoila i Rosnjefta – povećale su troškove poslovanja za Rusiju, rekla je Kimberli Donovan, direktorka Inicijative za ekonomsku državnu politiku u Atlantskom savjetu.
- Oni preusmjeravaju izvoz nafte preko manjih ruskih kompanija… A sve to mnogo košta - rekla je ona.
Ako se to kombinuje sa strožim sprovođenjem sankcija i većim pritiskom na Indiju i Kinu da prestanu da kupuju rusku naftu, Kremlj bi na kraju mogao da promijeni svoje kalkulacije, ocijenila je.
- Što veći pritisak možemo da izvršimo na Rusiju ovakvim sankcijama, to će ih više koštati da pokušavaju da ih zaobiđu - navela je ona.
