Evropska unija je stvorila važnu osnovu za korišćenje ruskog državnog novca u korist Ukrajine: 25 od 27 država članica glasalo je za to da se ruski novac zaplijenjen u EU tu i ostane - na neodređeno vrijeme. Protiv su glasale samo Mađarska i Slovačka, koje, između ostalog, tvrde da bi postupanje EU moglo da torpeduje napore američkog predsjednika Donalda Trampa da se okonča ruski agresorski rat protiv Ukrajine.
Konkretno, odluka ima za cilj da se spriječi da neka članica vetom na odluke EU o sankcijama Rusiji može da izdejstvuje oslobađanje zamrznutih sredstava. Trenutno su sredstva ruske centralne banke zamrznuta na osnovu odluka EU o sankcijama, koje moraju da se produžavaju - jednoglasno svakih šest mjeseci. Ova regulativa smatra se preprekom za plan da se ta sredstva koriste za dugoročne kredite Ukrajini, uz mogućnost povraćaja Rusiji samo ako ta zemlja, po okončanju svog agresorskog rata protiv Ukrajine, isplati ratne reparacije, piše DW.
Njemački kancelar Fridrih Merc saopštio je da se raduje „jasnom signalu evropskog suvereniteta" i ukazao na to da su na kraju saglasnost dale čak i u početku skeptične zemlje Italija i Belgija.
Naime, zamrzavanje imovine na neodređeno vrijeme trebalo bi da uvjeri Belgiju da podrži plan EU da se dio zamrznutih ruskih sredstava iskoristi za odobravanje zajma Ukrajini u iznosu do 165 milijardi eura - kako bi pokrila svoje vojne i civilne budžetske potrebe u 2026. i 2027. godini.
Bez Belgije se sprovođenje tog plana smatra izuzetno teškim, jer se daleko najveći dio ruskih sredstava koja bi trebalo da budu upotrebljena za Ukrajinu nalazi pod upravljanjem belgijskog Euroclear-a gdje se nalazi oko 185 od ukupno 210 milijardi eura ruskog državnog novca u EU.
Belgijska vlada u nezgodnoj situaciji
Belgijska vlada zasad blokira plan za korišćenje ruskog državnog novca, pozivajući se na pravne i finansijske rizike. Između ostalog, vidi opasnost da Rusija preduzme odmazdu protiv evropskih privatnih lica i kompanija, na primjer kroz eksproprijacije u Rusiji.
Kao uslove pod kojima bi Belgija, uprkos tim rizicima, ipak učestvovala, belgijski premijer Bart De Vever je nedavno naveo tri tačke. Prema njima, mora biti garantovano da se svi mogući rizici zajednički snose i da od samog početka sprovođenja plana postoje dovoljne finansijske garancije kako bi se mogle ispuniti potencijalne finansijske obaveze.
Pored toga, zatražio je sveobuhvatnu zaštitu likvidnosti i rizika za sve građane i preduzeća na koje bi plan uticao, kao i učešće svih ostalih država EU u kojima su takođe zamrznuta sredstva ruske centralne banke. Prema navodima Evropske komisije, to su Njemačka, Francuska, Švedska i Kipar.
Ruska centralna banka tuži Euroclear u Moskvi
Iz Moskve je već stigla reakcija: Ruska centralna banka tuži Euroclear.
Tužba je povezana sa „ilegalnim i štetnim postupcima" depozitara Euroclear, ali i sa mehanizmima koje sada zvanično razmatra Evropska komisija u vezi sa korišćenjem ruske imovine, saopštila je centralna banka. Postupak bi trebalo da se vodi pred moskovskim arbitražnim sudom, piše DW.
Euroclear se za sada nije oglašavao na upite u vezi sa tužbom. Portparol je samo ukazao na to da se Euroclear „trenutno suočava sa više od 100 pravnih zahtjeva u Rusiji".
Stručnjaci ovaj potez Moskve vide kao prvi korak ka mogućim protivmerama koje bi mogle da se odraze na preostali evropski kapital u Rusiji. Ruska centralna banka nije navela tačnu visinu potraživanja. Prema njenim navodima, šteta se sastoji od vrijednosti zamrznutih sredstava i akcija, kao i izgubljene dobiti.
Predsjednik odbora za finansije u ruskoj Dumi Anatolij Aksakov izjavio je da će Centralna banka dobiti proces. Dmitrij Grigorijani iz ruskog Stolypin instituta za ekonomiju dodao je: „Dobiti na sudu je samo pola posla. Treba taj novac i dobiti." Prema njegovim navodima, Euroclear ima imovinu i u Rusiji. Novac se, međutim, uglavnom nalazi na blokiranim računima. Visinu sredstava nije naveo, ali mediji pišu da se radi o oko 16 milijardi eura.
EU Se poziva na član 122 - ekonomske teškoće izazvane ratom
Kako bi se ruski novac zaplijenio na neodređeno vrijeme, Nemačka i EU države koje su glasale za - pozivaju se na član 122 Ugovora EU. U njemu je predviđeno da se u slučaju ozbiljnih ekonomskih problema u EU mogu donositi odgovarajuće mjere takozvanom kvalifikovanom većinom - a ne jednoglasno.
U tom kontekstu se, između ostalog, navodi da ruski rat protiv Ukrajine i dalje izaziva ozbiljne ekonomske probleme. On je, između ostalog, doveo do snažnog rasta cijena nafte, gasa i hrane. Mjere država članica za ublažavanje socijalnih i ekonomskih posledica visokih cena energije u periodu od 2022. do 2024. koštale su stotine milijardi eura.
Mađarska je u četvrtak saopštila da zadržava pravo da pred Sudom pravde Evropske unije pokrene postupak preispitivanja odluke EU. Vlada je navela da je „duboko zabrinuta zbog najnovije tendencije da se zaobilaze jednoglasni postupci odlučivanja u oblasti zajedničke spoljne i bezbjednosne politike". Iz mađarske perspektive, član 122 nije ispravna pravna osnova za planirane mjere.
Odluka bi mogla da padne ove sedmice
EU komesar Valdis Dombrovskis izjavio je u petak da je ovakav pristup u potpunosti u skladu sa pravom EU i međunarodnim pravom. Takođe je ukazao na to da su finansijske institucije koje drže imobilisana ruska sredstva u potpunosti zaštićene od sudskih postupaka, te da se pripremaju čvrste garancije za Belgiju.
Njemačka ne vidi alternativu reparacionom zajmu i spremna je da ponudi garancije u iznosu od 50 milijardi eura, naveli su evropski diplomatski izvori.
Danska ministarka finansija Stefani Lose, čija zemlja predsedava EU, rekla je novinarima da „postoje još neke brige" koje treba rešiti, ali da se nada da će se „otvoriti put ka odluci na Evropskom savjetu sledeće nedelje".
Lideri EU sastaće se 18. decembra kako bi finalizovali detalje mehanizma reparacionog zajma i riješili preostala pitanja, uključujući garancije svih država članica Belgiji da neće sama snositi troškove ako Moskva eventualno dobije neki sudski proces.
Prema navodima belgijske novinske agencije Belga, Belgija zajedno sa Italijom, Bugarskom i Maltom zahtjeva da se i dalje razmatraju alternativne i „manje rizične" opcije za finansijsku podršku Ukrajini.
Osim toga, pitanje je i kako bi finansijska sredstva konkretno trebalo da budu stavljena na raspolaganje Ukrajini. Kompleksan plan Evropske komisije predviđa da Euroclear pozajmi novac EU, koja bi ga dalje pozajmljivala Ukrajini.
