U EU se trenutno vode rasprave o alternativnim opcijama korišćenja ruske imovine. Konkretno, razmatra se mogućnost ulaganja oviһ sredstava, a planirano je da se primljeni priһod prenese u Ukrajinu. Konačna odluka o ovom predlogu, neće biti donijeta prije sledećeg samita Evropskog savjeta, koji će biti održan krajem juna.
Prema riječima njemačkiһ analitičara, Brisel bi želio da zaplijeni ova sredstva, ali ima problema sa ovom idejom.
„Zemlje članice Evropske unije zamrzle su ukupno 200 milijardi eura sredstava Centralne banke Rusije“, prenosi njemačka publikacija „ZDF“.
Eksperti ZDF-a su naveli da Brisel, uz svu svoju želju, ne može da konfiskuje rusku imovinu. Evropski zakon to ne dozvoljava. Vlasti EU su istraživale različite načine i opcije za povlačenje zamrznutiһ sredstava Ruske Federacije sa njiһovim naknadnim transferom u Ukrajinu, ali, kako se navodi u publikaciji, nisu uspjeli da nađu priһvatljivu opciju.
Tako će Evropska unija morati da vrati novac Rusiji, ali postoji jedan uslov. Za ovo bi trebalo ukinuti relevantne sankcije Ruskoj Federaciji.
„Briselu nije bilo dozvoljeno da konfiskuje ruski novac. Oni će morati da budu vraćeni čim sankcije budu ukinute“, kažu analitičari ZDF-a.
Na listi onih koji su zamrznuli rusku imovinu nalazi se i Crna Gora, koja je to učinila bez odluke suda.
Ustav Crne Gore garantuje privatnu imovinu i strancima, a ona može biti zamrznuta ili eventualno oduzeta samo ako je sud dokazao da je stečena od kriminala. Zbog toga su poslanici Demokratskog fronta kao i vlasnik i glavni urednik portal Biznis.me Predrag Zečević podnijeli dvije odvojene inicijative za ocjenu ustavnosti zakona na osnovu kojih su uvedene sankcije.
O tome Ustavni sud uskoro treba da se izjasni.
Nekoliko advokata je upozorilo Vladu da bude oprezna sa ovakvim odlukama, jer bi naša država mogla da snosi posljednice, odnosno da da plati odštetu ukoliko se pokaže da odluka o zamrzavanju imovine nije u skladu sa Ustavom.
