Учинак западних санкција против Владимира Путина слаби. Иако се Европска унија истиче својим најстрожим мјерама досад против руског ратног строја - укључујући дјелимичну забрану увоза нафте - све је више разних уступака, од изузећа нафте из нафтовода од санкција до уклањања Путиновог омиљеног свештеника с пописа санкционираних.
Мађарски лидер Виктор Орбан, Путинов обожаватељ, очигледно игра велику улогу у разбијању уједињене фронте. Међутим, ризик од замора и опадања морала иде и даље од Будимпеште. Цијена ударања Путина тамо гдје боли - енергија - заокупља умове многих националних лидера у вријеме високе инфлације и привредног успоравања, као и суморни призор руског напредовања који поново добија замах након 100 дана борбе, пише Bloomberg, преноси Avaz.ba.
Уз разлике у мишљењима које се шире унутар и изван ЕУ о томе како би крај кризе могао изгледати, ово не слути добро за краткорочну перспективу. Естонска премијерка Каја Калас, која сада мора поново саставити своју владајућу коалицију након распада прошле седмице, жели наставити притисак према Москви. Али признаје да ће одсад то бити све теже, с малим изгледима за ембарго на плин у сљедећем низу рестрикција.
Другачији приступ
Вријеме је за другачији приступ или паузу, како каже белгијски колега естонске премијерке Александер Де Кро.
Не постоји једноставно рјешење за замор од санкција. Финансијско оружје је несавршен алат који је склон неуједначеној примјени и нежељеним посљедицама. Опсег санкција против Путиновог ужег круга без преседана, као и руског финансијског система, ваздушних превозника и трговине, допринијеће паду руског бруто домаћег производа од 10 посто ове године.
Али то није одвратило или збацило Путина.
Што је још горе, било је и неких контрапродуктивних учинака. Растућа цијена енергије напунила је Путинове џепове док је истовремено осиромашила увознике. Руски приход од нафте и плина ове ће године бити око 285 милијарди долара, према процјенама Bloomberg Economicsa. Кад се томе придода и друга роба, бројка премашује 300 милијарди долара у руским девизним резервама замрзнутим због санкција.
И док запљена јахти и вила богатих олигарха даје добар осјећај, неугодно је видјети како западне компаније које напуштају Русију продају имовину оним милијардерима који су заправо превелики да би били санкционише
Дугорочни одговор
Чак и ако је дугорочни одговор у томе да се против Русије крене снажнијим и бржим мјерама, бит ће од виталног значаја прво ојачати економску обрану код куће. Барцлаyс процјењује да би потпуни ембарго на руски природни плин могао смањити БДП еурозоне за 4% у поређењу с основним сценаријем. Без додатне економске подршке домаћинствима, проширит ће се Орбанова реторика, који неукусно упоређује енергетске санкције с економском "нуклеарном бомбом".
Већ је истраживање YouGova из априла показало да је европско јавно мнијење донекле противрјечно: више од 30% испитаника у седам земаља, укључујући Шпанију и Италију, заговарало је улагање у трговину и дипломатију с Русијом, а не у одбрану и сигурност.
Без свјетла на крају економског тунела, расположење јавности могло би се потпуно промијенити. Ако се овај рат развуче и постане тест морала, Запад и ЕУ имају предност у смислу ресурса и људског капитала, како је примијетио Мигел Отеро Иглезијас с Elcano Royal Института. Али то долази с потребом да се заштите најрањивији у друштву и фискална подршка бит ће неизбјежна, пише Bloomberg.
Замор од санкција
Мјере подршке у пандемијском стилу требале би потакнути сљедеће европске политичке кораке, било путем заједничке структуре задуживања ЕУ фонда за опоравак или СУРЕ зајмова понуђених чланицама ради заштите запошљавања. Јединство ће доиста бити снага у вријеме растућих каматних стопа и крхких јавних финанција, поготово када Путин почне ограничавати опскрбу плином земљама које не играју по његовим правилима.
Лако је претпоставити, као што су то неки чинили, да је линија подјеле у овом сукобу између оних који желе попустити Путину и оних који су на страни Украјине. Ово није ни тачно, ни од помоћи. Италијански примјер посебно је поучан. Прије Путинове инвазије, Марио Драги размишљао је о дубљим плинским везама с Русијом. Од тада подржава забрану увоза руске нафте и подржава слање тешког наоружања у Украјину упркос домаћем политичком отпору.
Ипак, такође је позвао на заједнички одговор на растуће трошкове енергије и позвао САД да пажљиво размисли о томе како би прекид ватре могао изгледати. Будући да пријети замор од санкција, Драгијев приступ, а не Орбанов, требао би одредити сљедеће кораке Запада, закључује Bloomberg.
