У нацрту закључака које Европски савјет треба да усвоји на самиту 23-24. јуна наводи се да предложена Европска политичка заједница неће замијенити постојеће политике ЕУ, укључујући проширење, већ ће их допунити, а земље у процесу евроинтеграција са Западног Балкана позивају се да наставе реформе и ријеше отворена питања, укључујући у дијалогу Београда и Приштине, јављају агенције.

Како се наводи у нацрту документа у који су имали увид Бета и ЕУРАЦТИВ.рс, Европски савјет је обавио "стратешку дискусију" о односима ЕУ и њених партнера у Европи и размотрио предлог покретања Европске политичке заједнице.

Заједница би нудила европским земљама ван ЕУ координациону политичку платформу и односила би се на Западни Балкан, придружене земље Источног партнерства и друге европске земље са којима ЕУ има блиске односе.

Циљ би било убрзавање политичког дијалога и сарадње на питањима од заједничког интереса како би се ојачали безбједност, стабилност и просперитет европског континента.

- Такав оквир неће замијенити, већ ће бити комплементаран постојећим политикама и инструментима ЕУ, посебно проширењу, и у потпуности ће поштовати аутономију одлучивања ЕУ - наводи се у нацрту закључака.

Европску политичку заједницу предложио је и за њу се залаже француски предсједник Емануел Макрон који је рекао да она допуњава процес приступања ЕУ и да није његова алтернатива.

У дијелу закључака о Западном Балкану наводи се да ЕУ изражава пуну посвећеност недвосмисленој перспективи чланства региона у ЕУ и позива на убрзање процеса евроинтеграција.

- Европски савјет позива Комисију, Високог представника и Савјет да даље унаприједе прогресивну интеграцију између ЕУ и региона већ током самог процеса проширења на реверзибилан и на заслугама заснован начин - наводи се у документу.

Истовремено Европски савјет истиче значај реформи, посебно у владавини права и нарочито оних које се односе на независност и функционисање правосуђа и борбу против корупције.

Такође се партнери из региона позивају да гарантују права и једнакост мањина.

У нацрту закључака наводи се и да Европски савјет поново потврђује хитност постизања опипљивог напретка у рјешавању отворених билатералних и регионалних спорова, између осталог у дијалогу Београда и Приштине у циљу подршке нормализацији односа Србије и Косова.

Европски савјет такође поздравља политички споразум лидера Босне и Херцеговине постигнут раније овог мјесеца у Бриселу потребан за стабилност и функционисање земље.

Политички лидери БиХ позивају се да брзо спроведу обавезе из споразума, што ће омогучити тој земљи да напредује на европском путу и према статусу кандидата за ЕУ.

У нацрту за сада не пише ништа о преговорима Бугарске и Сјеверне Македоније.

Пут Сјеверне Македоније ка ЕУ закочен је због билатералног спора са Бугарском, што погађа и Албанију чији је процес приступања повезан са напретком Скопља.

Када је ријеч о Украјини, у документу се наводи да су размотрене различите димензије руске агресије на ту земљу и наводи да Европски савјет "чврсто стоји" уз Украјину и да ће ЕУ наставити да снажно подржава њену економску, војну, социјалну и финансијску отпорност, укључујући хуманитарну помоћ.

За сада се у документу не наводе ни закључци око захтјева за чланство у ЕУ Украјине, Молдавије и Грузије.