Uvođenje globalnog minimalnog poreza na dobit preduzeća donijelo bi vladama dodatnih 220 milijardi dolara godišnjeg prihoda, prema ažuriranoj procjeni Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

To je mnogo veći iznos od prvobitno procenjenih 150 milijardi dolara, koliko bi donijelo uvođenje poreske stope od 15 odsto, prenosi Mina.

Više od 130 zemalja, koje predstavljaju 90 odsto svetske ekonomije, pristalo je da uvede donju granicu poreza na dobit preduzeća 2021. godine, čime žele da spriječe multinacionalne kompanije da traže niske poreske stope, prenosi SEEbiz.

Minimalna globalna poreska stopa je poznata kao drugi stub poreske reforme koju predviđa OECD.

Prvi stub, koji predviđa oporezivanje profitnih kompanija u cilju suzbijanja utaje poreza, a usmjeren je prije svega na digitalne gigante, još nije završen.

OECD je takođe povećao svoju procenu iznosa godišnjeg profita koji bi mogao da potpadne pod odredbe prvog stuba, sa 125 milijardi dolara na 200 milijardi dolara.

Ovo bi generisalo 13 do 36 milijardi dolara dodatnih poreskih prihoda, što bi takođe značajno pomoglo zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

- Međunarodna zajednica je postigla značajan napredak u sprovođenju ovih reformi, koje bi trebalo da obezbijede pravednije međunarodne poreske aranžmane i bolje funkcionisanje u digitalizovanoj i globalizovanoj svetskoj ekonomiji, objasnio je generalni sekretar OECD-a, Mathias Cormann, u saopštenju za javnost.

Prema njegovim riječima, nova analiza ekonomskog uticaja ponavlja važnost brze, efektivne i sveobuhvatne implementacije ovih reformi kako bi se osigurala realizacija značajnih potencijalnih prihoda.