На Вол стриту су у уторак цијене дионица пале други дан заредом, јер је извјештај о снажном расту произвођачких цијена у Сједињеним Америчким Државама учврстио очекивања да ће централна банка убрзати заоштравање монетарне политике.Dow Јones је ослабио 0,3 одсто на 35.544 бода, док је S&P 500 склизнуо 0,75 одсто на 4.634 поена, а Nasdaq индекс 1,14 одсто на 15.237 бодова.
Пад индекса други дан заредом посљедица је нових података који показују да би инфлација у САД-у могла остати повишена дуже него што се очекивало, преноси Hrportfolo. Произвођачке цијене су у 12 мјесеци, закључно са новембром, порасле 9,6 одсто, више него што се очекивало и брже него у октобру, када је раст износио 8,8 одсто.
Највећи раст произвођачких цијена од 2010. године учврстио је очекивања да ће челници америчке централне банке, Федералне резерве који данас завршавају дводневну сједницу, одлучити да убрзају процес укидања монетарних подстицаја. Тако се очекује да ће Фед, како би зауставио рапидни раст цијена, убрзати процес укидања програма куповине обвезница, а вјероватно и раније него што се процјењивало повећати кључне каматне стопе.
- Рекао бих да је ово сједница која ће нам нешто ближе појаснити како ће се Фед носити с проблемом повишене инфлације која ће највјероватније остати проблем и у наредној годин- рекао је стратег у фирми StockCharts.com, David Keller.
У анкети Реутерса аналитичари процјењују да ће Фед повећати камате за 0,25 процентних поена, у распон од 0,25 до 0,5 одсто, у трећем тромјесечју наредне године, а потом још једном до краја године. Но, остане ли инфлација висока још неколико мјесеци, Фед би могао повећати цијену новца и прије.
И на европским берзама цијене дионица су пале. Лондонски FTSE индекс ослабио је 0,18 одсто на 7.218 бодова, док је франкфуртски DAX склизнуо 1,08 одсто на 15.453 поена, а париски CAC 0,69 одсто на 6.895 бодова.
