Dok su belgijske vlasti 2024. godine izvršile više zaplena u luci Antverpen nego ikada ranije, pronađeno je manje droge.
„Samo“ 44,2 tone kokaina je zaplenjeno prošle godine, u poređenju sa 121,1 tonom 2023. – skoro tri puta više, piše Brisel tajms., prenosi N1.rs.
- Ovo je istorijski pad - rekao je generalni administrator belgijske carine Kristijan Vanderveren.
„Ali pitanje od milion dolara je: da li smo propustili bilo šta?“
Prema riječima Vanderverena, niže cifre su uglavnom posledica pada velikih zaplijena droge (više od dvije tone). Dok je belgijska carina izvršila 13 velikih zaplijena 2023. godine, prošle godine su izvršile samo dvije.
„Ovi kriminalci nas testiraju. Slanjem manjih količina oni šire rizike.“
„Prva luka za inflitriranje“
U međuvremenu, zaplijene u latinoameričkim izvornim i tranzitnim zemljama su i dalje na istom nivou, ili su čak porasle u odnosu prema Belgiji. Godine 2023. u Južnoj Americi je zaplijenjeno „samo“ 45 tona, sa Belgijom kao krajnjom destinacijom, dok je ova cifra porasla na 81 tonu 2024. – „ogromno povećanje“, prema carini.
Kako prenosi Brisel tajms, postoje „mnogi elementi u igri” koji čine Antverpen tako najpopularnijom destinacijom za latinoameričku narko-mafiju, rekao je Bob Van den Berge, zamjenik šefa graničnog tima Ujedinjenih nacija za putnike i teret.
- Ekonomski gledano, Antverpen ima veoma važnu luku: ovdje se rukuje velikim brojem kontejnera. S obzirom na to da većina ovih kontejnera sa drogom dolazi iz Latinske Amerike, Antverpen je i ‘prva luka’ za infiltriranje ovih organizacija u Evropu - rekao je on.
„I logistička struktura pomaže: postoje unutrašnje luke koje mogu da se koriste, postoji željeznica, kamioni. Postoji nekoliko mogućnosti.“
Povrh toga, kontejnerima se često rukuje veoma brzo u Antverpenu.
"To znači da carinici i policajci nemaju uvjek mnogo vremena da identifikuju ili čak provjere prave kontejnere. Dakle, mnogo je elemenata ovde u igri.“
Dok je Van den Berge naglasio da druge evropske luke – kao što su Roterdam, Hamburg, Havr – ostaju važne za šverc kokaina, Antverpen se i dalje ističe.
Stoga je odlazeći savezni ministar zadužen za carinu Vincent Van Peteghem (CD&V) ukazao na brojne sporazume o saradnji koje je Belgija sklopila sa nekoliko zemalja, poput Ekvadora, Brazila, Paname i Perua. On je istakao da bi sledeća savezna vlada „apsolutno“ trebalo da nastavi sa ulaganjem u borbu protiv krijumčarenja droge – uključujući i mobilne skenere kontejnera i bolju obuku.
Mačka i miš
Granični tim UN za putnike i terete obučava multidisciplinarne jedinice u 86 zemalja izvora i tranzita, od kojih su 24 u Latinskoj Americi i na Karibima.
Prošle godine su te jedinice zaplijenile 230 tona kokaina 2024. godine, od čega je 186 tona bilo namenjeno Evropi. Od količine koja je otišla u Evropu, 81 tona je bila namenjena za luku Antverpen – dvostruko više nego 2023. godine.
On je priznao da je teško procjeniti da li to znači da su vlasti sve bolje u hvatanju kontejnera ili da se otprema više kokaina.
„Očigledno se nadamo da je povećanje posledica toga što bolje obučavamo jedinice. Ali pored toga što koriste različite rute, zločinačke organizacije takođe pokušavaju drugačiji modus operandi.“
Vanderveren je objasnio da ove različite metode sve više otežavaju rad carine, jer se danas mnogo kokaina hemijskim procesima prerađuje u druge materijale.
Dok je šverc droge u teretu na palubi (sakriven u legalnim teretima, kao što su banane, šećer ili drvo) i dalje popularan, oni postaju sve sofisticiraniji: natapanje tekstila ili kartona ili čak uglja drogom da bi se kasnije izvukli, na primjer.
Iako ove ‘mješavine’ otežavaju uočavanje droge, to predstavlja gnjavažu za kriminalne organizacije, rekao je Vanderveren.
"Da biste izvukli kokain iz odjeće, potrebna vam je laboratorija. Za vađenje kokaina iz uglja potrebna vam je veoma dobra laboratorija, inače se sve zapali. To što kriminalci pribjegavaju ovome je pokazatelj da im je teže, ali oni su inventivni. To je igra mačke i miša.“
