Холандска колумнистица Царолине де Груyтер каже, у чланку за амерички лист The New York Timeс (NYТ), да криза рата у Украјини с којом се Европа тренутно суочава није риједак или спорадичан случај, преноси Алџезира.
Европа се, откако је настала Европска унија, суочавала са сталним кризама које су обично подстицале приче о предстојећем крају Уније. Европљани можда још увијек нису претјерано задовољни Европском унијом – начином на који она функционише, врстама компромиса на које се ослања – али су у њој сигурно сретнији.
Груyтер је објаснила да је Европска унија, која је Европљанима пружала просперитет и мир од 1950-их, увијек била на рубу колапса: дужничка криза, избјегличка криза, Бреxит, успон крајње деснице и, не мање важно, пандемија корона вируса. Ипак, издржала је упркос свему томе, што упућује на већу потребу сарадње између земаља Уније.
Каже да је снага Европске уније можда њена највећа предност, али да се не може ослањати само на институционалну стабилност.
Ауторка наставља да су руски рат у Украјини и све већа економска и политичка присила коју спроводи Кина још више зближили Европљане.
Федерална структура налик на државу
Према њеним ријечима, такав заједнички осјећај је дио структуре Уније, која има федералну структуру налик на државу. Ипак, у пракси, није као федералне структуре у Америци или Нјемачкој.
У Бриселу, де фацто главном граду Уније, државе чланице доносе већину одлука. Када се састају европски шефови држава и влада, они то чине као национални лидери, изабрани да раде не за Европу, већ за своје нације.
Додаје да, без обзира на то шта је у питању, они сједну и ставе своје националне бриге на сто и почну да се цјенкају. На крају, свака ће страна наћи неке од својих захтјева у коначном компромису.
Демократија је снага и слабост Уније
Додала је да сваки избори у било којој држави чланици Уније често представљају општу забринутост на континенту, напомињући да је демократија, наравно, снага Европе, главна вриједност Уније и њено срце које куца. Али демократија је и европска слабост. То је зато што унија није заправо европска: умјесто тога, укључује 27 одвојених националних демократија. А ако се појави евроскептична влада, то би могло угрозити читав европски пројекат, који се ослања на консензус.
Међутим, Груyтер каже да овај парадокс не би требао бити трајан. У свијету обиљеженом нестабилношћу, конкуренцијом великих сила и растућим цијенама, Европа се мора побринути за себе и има средства за то. Постепени ембарго на руску нафту, који ће вјероватно бити окончан ове седмице, само је почетак.
Сједињене Европске Државе
Она је истакла да су након рата у Украјини колективна одбрана и сигурност од суштинског значаја, као и енергетска унија. Препознајући потребу за јачањем јединства, група европских мислилаца позвала је прошле седмице на стварање Сједињених Европских Држава.
Груyтер је скептична по питању тога да се позив мислилаца може испунити, али је рекла да би било лијепо када би Европљани, умјесто да стално брину о најгорим сценаријима, дозволили себи да замисле јачу и храбрију Европску унију, јер би то направило огромну разлику.
