Америчким радницима је свега доста. Променљива динамика њиховог тржишта рада – која је ставила запослене умјесто послодаваца на возачко мјесто на начин који није виђен деценијама, омогућава синдикатима да “покажу мишиће”, а последица тога је да су многи радници или у штрајку или дају отказе, преноси Blic.rs.
У штрајку је већ 10.000 радника “Džon Dira”, бренда пољопривредне механизације компаније “Dir & kompani”, који су протестовали у четвртак након одбијања оквирног одговора којим би се побољшале њихове плате и бенефиције. Они су се прикључили групи од 1.400 штрајкача “Келога”, који су узнемирени седмодневним радним недељама и двоструком пензионом систему, а и други синдикати се припремају да изађу.
Велика већина актуелних и потенцијалних штрајкача раде то први пут у својој радној каријери, пише ЦНН. Многи кажу да нису у томе само због својих плата или бенефиција, већ да штрајкују, или планирају штрајк, како би своје послове радили како мисле да треба и стекли основна побољшања квалитета својих живота, попут времена са породицом које, како кажу, заслужују.
"Радници су љути"
Оно што се, међутим, највише истакло на многим штрајковима је љутња радника.
-Моје медицинске сестре и здравствени радници су љути – каже Елизабет Хокинс, преговарач синдиката 32.000 сестара чији би штрајк могао ускоро да погоди 14 болница и стотине клиника у јужној Калифорнији и на Хавајима које води здравствени гигант “Кајзер Перманенте”.
Радници америчке ваздухопловне индустрије кажу да су дошли до преломне тачке. Пилоти “Америкен ерлајнса” ће у уторак одржати штрајк на аеродрому у Мајамију, а у наредне двије недеље у Чикагу и Даласу. Аеродромски радници раде под другачијим законом од већине радника, оном који ограничава њихову слободу на штрајк. Стога пилоти неће штрајковати али ће протестовати због радних услова.
Многи предвиђају да ће проблеме аеродромских радника ускоро да осјете и путници, на начин на који су то осјетили недавно преко отказивања и кашњења летова “Саутвест ерлајнса”. Само у понедељак је широм земље отказано 365 летова, што је изазвало фрустрацију путника.
Понекад је довољна претња штрајка да радници добију оно што траже.
Откази
До суботе увече око 60.000 холивудских радника требало је да ступе у штрајк у понедељак због основних услова као што су пауза за оброк или слободан викенд, што би потенцијално био први национални штрајк Међународне алијансе позоришних радника (ИАТСЕ) и потенцијално највећи против послодаваца у америчком приватном сектору за 14 година. Али, касно у суботу синдикат је склопио споразум за 40.000 радника на Западној обали а договор за још 20.000 широм земље очекује се да ће бити постигнут прије рока у понедељак.
- Здравствени и безбједносни стандарди су унапређени – рекао је потпредсједник синдиката Мајк Милер.
Нису, међутим, бесни само чланови синдиката. Рекордних 4,3 милиона радника напустило је свој посао у августу, а велика већина њих нису чланови синдиката. Иако су многи прешли на нов посао, скоро 800.000 њих је у септембру остало незапослено.
- Штрајкови су само једна мјера немира. Ту је такође генерални осећај фрустрације – рекао је Тод Вакон, директор радног образовања Универзитета Ратгерс.
Најнижи талас напуштања послова био је у августу 2009, након економске кризе, кад је посао напустило 1,6 милиона радника. Али, тренутни ниво је значајно преко норме. Поменутих 4,3 милиона радника је скок за 19 одсто, односно 700.000 људи више, у односу на исти мјесец 2019, уочи пандемије, и скоро за 60 одсто изнад просјека откако су власти почеле да прате напуштање послова 2000.
-Несиндикатски радници просто не желе да остану или да се врате на своје физички тешке или отупљујуће послове – рекао је Роберт Рајх, бивши министар рада администрације Била Клинтона.
"Никад у Америци"
Он је у есеју упоредио рекордно отказивање са “генералним штрајком” који се виђало широм различитих индустрија и компанија у неким земљама – али никад у САД. Рајх је оцијенио да је пандемија можда уздрмала више од очекиваног и довела до поновне процијене саме природе и квалитета рада.
- Можда је била потребна пандемија да се људима отворе очи. Многи људи су исцрпљени. Много радника говори да им је доста. Засићени су и не желе то више да трпе – објаснио је.
Штрајкачи су били у неповољној позицији - синдикати плаћају само дјелић изгубљених плата и никад није сигурно да ли ће добити бољу плату или бенефиције од оних прије него што су изашли ван са плакатима у рукама. Постојао је ризик да ће послодавац унајмити другог да обави посао умјесто оних који штрајкују или чак потпуно угаси њихове послове.
Прекретница: Сада менаџмент брине
Многи историчари рада вјерују да је до прекретнице у радничко-менаџерским односима у САД, оне која је ослабила моћ синдиката на деценије, била кад је предсједник Роналд Реган отпустио ваздушне контролоре и замијенио их другима кад је њихов синдикат ПАТЦО ступио у штрајк 1981.
Четрдесет година касније, послодавци се муче да пронађу раднике да обаве њихову норму, а камоли да преузму послове штрајкача. Умјесто да штрајкачи брину да ће их замијенити, сада менаџмент брине да ће штрајкачи наћи други посао.
- Послова има свуда, многи нуде бонусе. Ако треба, можемо изађи и наћи посао да надокнадимо наше приходе – рекао је Тревор Бајдлман, предсједник локалног синдиката у Бетл Крику, Мичиген.
Још једна ствар која прожима ситуацију је фрустрација због послодаваца који не раде довољно да пруже радницима потребно. Бајделман, чији синдикат штрајкује против “Келога”, рекао је да су чланови узнемирени због седмодневне радне недеље и ретко имају време за породицу, чак и викендима.
- Кад се људи пензионишу, компанија их не мијења. Третирају нас као комодитет – истакао је.
Све више штрајкова
Завод за статистику рада показује да је ове године у септембру било десетак штрајкова, мање него у истом периоду 2019. Али, Завод рачуна само штрајкове са преко 1.000 учесника, а многи су имали стотине а понекад и мање од 100 у групи.
Универзитет Корнел, који броји штрајкове свих величина, показује да их је ове године било 181, а само у прве двије недеље октобра 38. Ти недавни штрајкови укључују укупно 24.000 радника.
Штрајкови се дешавају кад нас гурну до границе на којој су нарушени основна правичност и једнакост. Не можете просто наставити да гледате како се плате смањују, нестају здравствене бенефиције, пензионо осигурање, а да не кажете да је сада доста. А ми се сада ту налазимо, на преломној тачки – рекла је ЦНН-у Лиз Шулер, предсједница АФЛ-ЦИО, федерације већине великих синдиката САД.
Прерано је, међутим, рећи какве ће бити дугорочне последице оваквог новог става и померања односа између радника и послодавца, или да ли ће бити трајнијег помака у корист организованог рада. Недавна анкета “Галупа” показала је да 68 одсто испитаника позитивно гледа на синдикате, што је најбољи став од 1965, те пораст у односу на 48% из 2009. Од тога, млађи радници су највеће присталице синдиката – 77 одсто млађих од 34 године има позитиван став према њима.
Међутим, чланство у синдикатима широм земље своди се на само 6% радника у предузећима, ограничавајући њихов утицај у већини индустрија. Мале су шансе да се синдикални напори за промену закона о организовању ускоро усвоје, закључује ЦНН.