Цијене нафте пале су у петак на међународним тржиштима испод 88 долара под притиском неочекиваног раста америчких залиха нафте и горива и добитоносних продаја којима су инвеститори настојали уновчити њихов скок у протеклим данима.
На лондонском тржишту је цијена барела пала 85 центи у односу на претходно затварање, на 87,53 долара. У готово истом износу смањена је и на америчком тржишту гдје се барелом трговало по 84,68 долара, преноси Хина.
Узлет цијена из протеклих дана посустао је у четвртак када су трговину у Лондону и Сједињеним Америчким Државама (САД) закључиле у благом минусу, након што је извјештај Америчког института за нафту (АПИ) показао раст залиха у прошлој седмици, а кочница су им биле и добитоносне продаје.
"Настављени пад током дана вјероватно је резултат комбинације добитоносних продаја уочи викенда и изостанка нових биковских катализатора", рекао је Stephen Brennock из ПВМ-а, напоменувши да су и службени подаци о залихама у САД неповољно утицали на цијене.
Министарство енергетике извијестило је да су залихе у САД у прошлој седмици порасле први пут од новембра, а повећане су и залихе бензина, достигавши највиши ниво у 11 мјесеци.
У процјенама утицаја на околину влада је извијестила и о благом паду активности прераде у рафинеријама, што сигнализира смањену потражњу за нафтом.
Аналитичари процјењују да силазни тренд неће потрајати, позивајући се на проблеме у снабдијевању и на снажну потражњу.
Водећи произвођачи предвођени Организацијом земаља извозница нафте (ОПЕК) и групом независних на челу с Русијом имају проблема с повећањем производње за 400 хиљада барела дневно у периоду од мјесец.
Забринутост због тијесног снабдјевања потпирују и напетости у источној Европи и на Блиском истоку. Водећи руски и амерички дипломати изјавили су да шансе да на преговорима изгладе несугласице око Украјине нијесу велике.
ОПЕК је у издвојеном извјештају објавио да је барел корпе нафте његових чланица у четвртак коштао 88,55 долара, што значи да се није знатније промијенио у односу на претходни трговински дан.