CNN navodi da su tri pitanja presudna za dalji razvoj situacije i sprovođenje Trampovog mirovnog plana koji obuhvata 20 tačaka.
Šta će učiniti Hamas?
U prethodnom dogovoru o razmjeni talaca, u čijim pregovorima je i sam učestvovao, Hamas je iskoristio prekid vatre da izađe iz tunela i ponovo uspostavi kontrolu nad Gazom, prenosi Nova.rs.
Međutim, sada su okolnosti znatno drugačije. Novi sporazum dopušta izraelskim snagama da ostanu na više od polovine teritorije Pojasa Gaze – što Hamas ranije nikada ne bi prihvatio. Dogovor takođe omogućava ulazak stranih vojnih snaga u te zone kako bi se osiguralo da Hamas tamo više ne može delovati.
Sporazum uživa široku podršku arapskih i muslimanskih zemalja i poziva Hamas na potpuno razoružanje.
Ako Gaza zaista želi obnovu, Hamas mora da prihvati sporazum u cjelosti i da se odrekne bilo kakvih pretenzija na vlast u enklavi.
Pitanje vlasti u Gazi
Jedan od ključnih djelova dogovora, pored oslobađanja talaca, jeste uspostavljanje privremene bezbjednosne sile i političke uprave u Gazi. Ukoliko te strukture zažive, Trampov plan ima šansu da uspije. Ako ne, Hamas bi s vremenom mogao ponovo da preuzme vlast silom, čime bi bila ugašena svaka nada u dugoročni mir i obnovu.
U narednim nedeljama biće ključno vidjeti koje zemlje će biti spremne da pošalju svoje snage u privremenu bezbjednosnu misiju i da li će se uspjeti formirati privremena uprava bez beskrajnih političkih sukoba.
Ohrabrujuće je to što američka vojska, pod Centralnom komandom (CENTCOM), već postavlja položaje izvan Gaze kako bi pratila situaciju i pomogla stvaranju bezbjednosnih uslova za dolazak međunarodnih snaga. Američke trupe ne bi trebalo da ulaze u Gazu, ali će imati ključnu ulogu u prikupljanju međunarodne podrške i obezbjeđivanju uspjeha misije.
Kada je riječ o privremenoj vladi, CNN ističe da će konačnu odluku o njenim članovima morati da donesu sami Palestinci, ali bez američkog posredovanja proces bi lako mogao zapasti u višemjesečne političke sukobe – što bi ponovo išlo u korist Hamasu.
Postoji li održiv plan za obnovu Gaze?
Obnova Gaze trajaće više od deset godina i koštaće stotine milijardi dolara.
Svaka nada u obnovu zahteva globalno koordinisan napor pod američkim vođstvom, uz učešće palestinskih predstavnika koji nisu povezani s Hamasom, kao i finansijsku i logističku podršku američkih saveznika.
Specijalni izaslanik Bred MekGark očekuje da će se na samitu u Kairu razgovarati o konkretnim finansijskim obavezama i izradi operativnog plana obnove.
Ako Hamas odbije da napusti područja iznad izraelskih linija razgraničenja, on će, prema analizi CNN-a, sam biti odgovoran za blokadu obnove, jer većina država neće ulagati u region pod oružanom kontrolom Hamasa.
Fokus SAD ostaje na sprovođenju Trampovog plana. Taj plan, koji su uz SAD pomogli da oblikuju Egipat, Katar i Turska, još ima niz nerešenih pitanja – prije svega ko će upravljati razorenom Gazom, kako će se sprovesti razoružanje Hamasa i povlačenje izraelske vojske.
Netanjahu i dalje ima manevarski prostor
Prema sporazumu, povlačenje izraelskih trupa zavisi od razoružanja Hamasa, što premijeru Benjaminu Netanjahuu ostavlja dovoljno prostora da tvrdi kako Izrael zadržava pravo na vojnu akciju ako to bude potrebno – što bi u dogledno vreme moglo dovesti do nove eskalacije.
Glavni pregovarač Hamasa, Halil al-Haja, izjavio je prošle nedelje da su SAD i međunarodni posrednici garantovali da „ovim sporazumom rat trajno prestaje", ali nije jasno u kom obliku su ta garancije date.
- Sporazum izgleda kao put ka palestinskoj državnosti, ali to je država u kojoj nema mesta za Hamas - ocjenjuje Burdžu Ozčelik, analitičarka za bezbjednost Bliskog istoka pri londonskom institutu RUSI.
- Koliko će Hamas biti spreman da to prihvati i poštuje dogovor u narednim nedeljama i mjesecima – to je ključno pitanje - dodaje ona.
Ozčelik smatra da će Izrael zadržati „pravo na operacije u Gazi" ako proceni da postoji prijetnja njegovoj bezbjednosti ili pograničnim zajednicama.
- Istovremeno, mora postojati tijelo koje će upravljati Gazom, obezbjeđivati red, bezbjednost i humanitarnu pomoć - kaže ona.
U prelaznom periodu, zaključuje Ozčelik, ključnu ulogu moraće da preuzmu Egipat i Turska.
„Svi akteri sada žele da pokažu da čine sve što mogu kako bi Trampov plan uspio".
