/ - FOTO ILUSTRACIJA YOUTUBE AL JAZEERA BALKANS
01/05/2022 u 13:30 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Свјетске берзе пале четврту седмицу заредом

Разлог томе су велике осцилације цијена дионица највећих технолошких компанија, након објаве кварталних пословних резултата

На свјетским берзама су, након великих осцилација, цијене дионица пале и четврту седмицу заредом због успоравања раста највећих свјетских економија, високе инфлације и очекивања да ће централне банке заоштравати монетарну политику.

На Wall Streetu је Dow Јones прошле седмице пао 2,5 одсто, на 32.977 бодова, док је S&P 500 потонуо 3,3 одсто, на 4.131 поен, а Nasdaq индекс 3,9 одсто, на 12.334 бода. Ти индекси су прошле седмицед знатно осцилирали, па би један дан снажно порасли, а већ други оштро пали, преноси Хина.

Разлог томе су велике осцилације цијена дионица највећих технолошких компанија, након објаве кварталних пословних резултата. Тако је, на примјер, један дан цијена дионице Мете скочила више од 17 одсто, након што је та кровна компанија Фацебоока извијестила о већој него што се очекивало заради и расту броја корисника у првом тромјесечју.

То је подржало цјелокупни технолошки сектор, да би га већ други дан уздрмао пад цијене дионице Амазона 14 одсто, јер су резултати тог е-трговца разочарали улагаче. Готово половина компанија из састава S&P 500 индекса досад је објавила извјештаје, при чему је њих 81 одсто остварило већу зараду него што су аналитичари процјењивали. Обично очекивања надмаши око 66 одсто компанија.

Међутим, многе од њих упозориле су да имају проблема с набавним ланцима и да очекују успоравање продаје. Нестабилно трговање посљедица је рата у Украјини, успоравања раста највећих свјетских економија и високе инфлације. Након големих фискалних и монетарних мјера усмјерених на подршку привреди у коронакризи, инфлација посљедњих мјесеци досеже нивое какве нијесу виђене деценијама.

Због тога је америчка централна банка, Федералне резерве (Фед) на сједници у марту повећала камате први пут од 2018. године, 0,25 постотних бодова, а већ у мају вјероватно ће их повећати даљих 0,5 постотних бодова. Како се инфлација у Сједињеним Америчким Државама (САД) креће на највишим нивоима у више од 40 година, све је јасније да ће Фед и касније агресивно заоштравати монетарну политику.

А то би могло додатно успорити ионако успорену привреду. Прошле седмице је објављено да је бруто домаћи производ (БДП) САД-а у првом тромјесечју пао 0,4 одсто у односу на претходни квартал, што је први пад економије од кратке, али дубоке рецесије у јеку коронакризе прије готово двије године. А то је потпуно неочекивано, с обзиром на то да су аналитичари у анкети Реутерса процјењивали да ће БДП порасти око један одсто.

Улагаче забрињава и успоравање раста кинеске економије јер су због ширења коронавируса већ седмицама 'затворени' Шангај и неки други градови. Додуше, власти у Шангају поступно попуштају рестриктивне мјере, но 'затвара' се све више школа и јавних установа у Пекингу. Рестриктивне мјере, у складу с политиком 'нулте толеранције' цовида, успориће ионако успорен раст друге по величини свјетске економије и додатно пореметити набавне ланце.

С обзиром на то да у Кини инфлација засад не представља проблем, улагачи се надају новим подстицајним мјерама, посебно инвестицијама у инфраструктуру. Због свега тога, у априлу је Насдаq индекс потонуо око 13 одсто, што је његов највећи мјесечни пад од финансијске кризе 2008. године.

S&P 500 изгубио је у протеклом мјесецу 8,8 одсто, највише од избијања коронакризе 2020. године, док је Dow Јones склизнуо готово пет одсто. Због тога је Nasdaq у подручју 'медвједа', готово 24 одсто испод свог рекордног нивоа, док је S&P 500 у минусу око 14, а Dow Јones око 11 одсто у односу на своје рекордне нивое, што значи да су у подручју корекције. И на европским берзама цијене дионица прошле седмице пале, али знатно блаже него на Wall Streetu. Франкфуртски DAX индекс склизнуо је 0,3 одсто, на 14.097 бодова, а париски CAC 0,7 одсто, на 6.533 поена. Лондонски FTSE ојачао је 0,3 одсто, на 7.544 бода.

Еуростатов извјештај показао је да је сезонски прилагођени бруто домаћи производ (БДП) Европске уније у првом тромјесечју порастао 0,4 одсто у односу на претходна три мјесеца, што представља благо успоравање раста. Међутгим, улагачи се плаше значајнијег успоравања у текућем тромјесечју због рата у Украјини.

Плаше се и да би Европска централна банка (ЕЦБ) због рекордне инфлације у еурозони могла повећати каматне стопе прије него што се очекује и тако додатно успорити опоравак економије тог блока. На Токијској берзи је Nikkei индекс прошле седмице пао један одсто, на 26.847 бодова.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
22. novembar 2024 07:07