На Вол Стриту су у четвртак берзански индекси снажно порасли, највише захваљујући расту цијена дионица технолошких дивова, док је вијест о неочекиваном паду америчке економије у првом тромјесечју остала у другом плану.
Dow Јones је ојачао 1,85 одсто на 33.916 бодова, док је S&P 500 скочио 2,47 одсто на 4.287 поена, а Nasdaq индекс 3,06 одсто на 12.871 бод. Међу 11 најважнијих сектора S&P 500 индекса највише су порасли комуникациони и технолошки, око четири одсто.
Цијена дионице Мете скочила је више од 17 одсто, након што је та кровна компанија Фацебоока обавијестила о већој него што се очекивало заради и расту броја корисника у првом тромјесечју. И већина других компанија из састава S&P 500 индекса обавијестила је о бољим резултатима него што се очекивало.
Од 237 компанија, које су до сада објавиле извјешћа, њих 81 одсто остварило је већу зараду него што су аналитичари процјењивали. Обично очекивања надмаши око 66 одсто компанија. Снажно су, више од четири одсто, скочиле и цијене дионица Apple-a и Амазона, но у продуженом трговању, након затварања Wall Street-a и објаве пословних резултата, оштро су пале.
Цијена Амазона потонула је десет одсто, јер су резултати у првом тромјесечју разочарали улагаче, док је дионица Apple-а појефтинила више од три одсто. Apple је, додуше, у протеклом кварталу остварио веће приходе и зараду него што се очекивало, но поручио је да очекује успоравање продаје и да има проблема с ланцима набавке.
Због оштрог пада цијена дионица Амазона и Apple-а, тренутно су термински S&P 500 и Nasdaq indeks у минусу, што значи да би данас ти индекси могли изгубити дио добитака од претходнога дана.
А то значи да се наставља нестабилно трговање, какво је обиљежило почетак ове године. То је посљедица рата у Украјини, успоравања раста највећих свјетских економија и високе инфлације.
Након огромних фискалних и монетарних мјера усмјерених на подршку економији у коронакризи, инфлација посљедњих мјесеци достиже нивое какви нијесу виђени деценијама. Због тога је америчка централна банка на сједници у марту повећала камате први пут од 2018. године, 0,25 процентних поена, а већ у мају вјероватно ће их повећати додатних 0,5 процентних поена.
Како се инфлација у Сједињеним Америчким Државама креће на највишим нивоима у више од 40 година, све је јасније да ће банка и касније агресивно заоштравати монетарну политику. А то би могло додатно да успори економију.
У четвртак је објављено да је бруто домаћи производ (БДП) САД-а у првом тромјесечју пао 0,4 одсто у односу на претходни квартал, а 1,4 одсто на ануализираној вриједности. То је први пад економије од кратке, али дубоке рецесије у јеку коронакризе, прије готово двије године. А то је потпуно неочекивано, с обзиром да су аналитичари у анкети Реутерса процјењивали да ће БДП порасти око један одсто.
И на европским берзама цијене дионица су порасле. Лондонски FTSE индекс ојачао је 1,13 одсто на 7.509 бодова, док је франкфуртски DAX порастао 1,35 одсто на 13.979 поена, а париски CAC 0,98 одсто на 6.508 бодова.
