Usljed krize s gasom u Evropskoj uniji poslije smanjenja isporuka iz Rusije, sve više članica Unije se okreće uglju kao privremenom sredstvu za suočavanje s nestašicama i poskupljenjem energenata. Ipak, povratak uglju podstakao je bojazni da bi zemlje Evropske unije (EU) mogle da iskoriste krizu s gasom da odlože zelenu tranziciju, pišu svjetski mediji.
Holandija se u ponedjeljak pridružila Njemačkoj i Austriji u povratku na energiju uglja usljed energetske krize izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu, ističe agencija Frans pres.
Kako prenosi Radio slobodna Evropa (RSE), holandska vlada je saopštila da će ukinuti sve restrikcije za elektrane na fosilno gorivo, koje su morale da ograniče proizvodnju na nešto više od trećine kapaciteta. Ministar za klimu i energetiku rekao je da je Holandija „pripremila tu odluku s evropskim kolegama proteklih nekoliko dana“.
Berlin i Beč su dan ranije objavili slične mjere pošto Moskva, suočena s oštrim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu, smanjuje isporuke gasa Evropi. Njemačka je ipak navela da i dalje ima za cilj da zatvori svoje termoelektrane na ugalj do 2030. u borbi protiv klimatskih promjena.
Invazija Rusije na Ukrajinu dovela je do porasta globalnih cijena energije i povećala opasnost od nestašice energenata. Ruski energetski gigant Gazprom već ranije je prekinuo isporuke u niz evropskih zemalja.
Njemačka je zbog oslanjanja na ruske energente – mada je smanjila udio uvezenog gasa iz Rusije na 35 s 55 odsto prije invazije – posebno ranjiva, dok Moskva nastoji da nađe način da utiče na Zapad. Odluka Berlina da ponovo uključi svoje termoelektrane uslijedila je pošto je Gazprom prošle nedjelje smanjio isporuke Njemačkoj preko gasovoda Sjeverni tok.
Holanđani se, s druge strane, energetski manje oslanjaju na Rusiju pošto iz te zemlje dobijaju oko 15 odsto gasa u poređenju s prosjekom Evropske unije od 40 odsto, ali su ipak zabrinuti.
Austrijska vlada je saopštila u nedelju, 19. juna, da će ponovo pokrenuti termoelektranu na ugalj zbog nestašica struje usled smanjenih isporuka gasa iz Rusije.
Ugalj - gorivo iz prošlosti ili budućnosti?
Ugalj, koji se u Evropskoj uniji dugo smatrao gorivom prošlosti, sada pomaže Evropi da zaštiti snabdijevanje električnom energijom i da se izbori s dramatičnim porastom cijena prirodnog gasa, navodi AP.
I prije ruske invazije na Ukrajinu, u četvrtom tromjesečju 2021, prema podacima Direkcije za energetiku EU, struja proizvedena iz uglja u Uniji je skočila za 19 odsto u odnosu na godinu dana ranije, više od bilo kog drugog izvora energije, pošto su porasle napetosti između Rusije i Ukrajine uoči invazije krajem februara.
Ruski gas je prošle godine pokrivao više od 40 odsto ukupne potrošnje gasa u EU, zbog čega sada članice moraju da traže alternativne izvore energije. Rusija je obezbjeđivala 27 odsto uvoza nafte u EU i 46 odsto uvoza uglja.
Ugalj je takođe imao veliku ulogu u integraciji zapadne Evrope poslije Drugog svjetskog rata – Evropska zajednica za ugalj i čelik formirana 1951. na kraju je evoluirala u Evropsku uniju. Ipak, potrošnja uglja u EU pala je za više od 60 odsto u poslednjih 30 godina, s ubrzanim smanjenjem od 2018. godine.
Posljedice gasnog rata
Objava gasnog rata Evropskoj uniji iz Rusije ugrožava klimatsku politiku Unije, kao i ekonomiju i političku stabilnost bloka, ocjenjuje Politiko i ukazuje da ruski predsjednik Vladimir Putin smanjenjem isporuka gasa nekim od najboljih kupaca, vrši ogroman politički pritisak na vlade članica EU, uz mogućnost da se Evropljani smrzavaju ako zima bude hladna, dok prijeti recesija.
Duž podmorskog gasovoda Sjeverni tok Rusija-Njemačka sada protiče samo 40 odsto normalne količine gasa, što utiče na isporuke Francuskoj, Italiji i Austriji, kao i Njemačkoj. Ruski gasni džin Gasprom je prethodno obustavio isporuke Poljskoj, Bugarskoj, Holandiji, Finskoj i Danskoj pošto su energetske kompanije u tim zemljama odbile da ispune zahtjev Kremlja da gas plaćaju u rubljama.
Okretanje uglju u nekim zemljama kako bi se obezbijedilo snabdijevanje energijom simbolično je nezgodno za klimatski savjesne Evropljane, ističe Politiko, ali i ukazuje da se ne očekuje da će EU ili njene članice skrenuti sa kursa u naporima da smanje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Potpuno zaustavljanje dotoka gasa iz Rusije u EU, moglo bi da dovede do ekonomskog pada od 1,7 odsto u evrozoni sljedeće godine, upozorila je Evropska centralna banka, uz predviđanje da će se ekonomija EU oporaviti u narednoj godini.
S druge strane, Evropska centralna banka je navela da bi ruska ekonomija u tom scenariju ušla u ozbiljnu recesiju s padom kakav je zabilježen poslije raspada Sovjetskog Saveza.
Upozorenje iz Brisela
Dok pojedine članice EU ponovo pokreću termoelektrane na ugalj, predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da zemlje ne bi trebalo da odustanu od svog dugoročnog nastojanja da smanje upotrebu fosilnih goriva i da bi fokus trebalo da ostane na ulaganjima u obnovljive izvore energije u pokušaju da izbjegnu energetsku krizu, ističe Fajnenšl tajms.
"Moramo osigurati da ovu krizu iskoristimo da idemo naprijed a ne da se vratimo prljavim fosilnim gorivima", rekla je ona u intervjuu za britanski list.
Aktuelni porast upotrebe uglja, čak i ako privremen, podstakao je zabrinutost da bi evropske zemlje mogle da iskoriste krizu da odlože prelazak na alternativne izvore energije koji manje zagađuju. Članice EU se suočavaju sa sve većim ekonomskim pritiscima zbog manjka energenata, uz rast referentne cijene gasa u Evropu za više od 50 odsto u protekloj nedjelji. Gas je u evrozoni najmanje šest puta skuplji nego što je bio prije pandemije.
Fon der Lajen je rekla da EU ima spremne vanredne mjere za odgovor na prijetnju smanjenog snabdijevanja iz Rusije, uključujući uštede energije i stavljanje prioriteta na industrije koje će dobiti gas.
EU, kako navodi Fajnenšel tajms, želi da ubrza planove za povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, dok istovremeno traži načine da diverzifikuje snabdijevanje gasom, kao što je uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz drugih regiona.
Fon der Lajen je istakla svoje nedavno putovanje u istočni Mediteran, s nadom da bi snabdijevanje gasom iz morskih voda Izraela, Kipra i Egipta moglo da obezbijedi dodatni LNG za Evropu. Ona je takođe rekla da su proizvođači poput Norveške i Azerbejdžana "intenzivirali" proizvodnju kako bi u EU poslali alternativu ruskom gasu.