Tim iz Istraživačkog centra za optoelektroniku (ORC) Univerzitetu u Sautemptonu objavio je da se revolucionarni format pohrane podataka može koristiti za spremanje genoma ugroženih biljnih i životinjskih vrsta koje su suočene sa izumiranjem.
Portparol univerziteta objasnio je da za razliku od drugih formata za pohranu podataka koji s vremenom degradiraju, 5D memorijski kristali mogu pohraniti do 360 terabajta informacija bez gubitka milijardama godina, čak i na visokim temperaturama.
Ti kristali su 2014. godine ušli u Ginisovu knjigu svjetskih rekorda kao najtrajniji materijal za pohranu podataka.
Portparol je rekao d aje "kristal je sličan topljenom kvarcu, jednom od hemijski i toplotno najizdržljivijih materijala na Zemlji".
- Može izdržati ekstreme smrzavanja, te temperature do 1.000 stepeni Celzijusa. Kristal takođe može da izdrži direktnu udarnu silu do 10 tona po cm2 i nepromijenjen je dugom izloženošću kosmičkom zračenju“.
Tim u Sautemptonu, predvođen profesorom Peterom Kazanskim, koristio je ultra-brze lasere za precizno upisivanje podataka u nano-strukturirane šupljine orijentisane unutar silicijuma – s veličinama od samo 20 nanometara.
- Za razliku od označavanja samo na površini 2D komada papira ili magnetne trake, ova metoda kodiranja koristi dvije optičke dimenzije i tri prostorne koordinate za pisanje po cijelom materijalu – otuda ‘5D’ u nazivu - rekao je portparol.
Profesor Kazanski je rekao da, iako trenutno nije moguće sintetički stvoriti ljude, biljke i životinje samo koristeći genetske informacije, dugovečnost 5D kristala znači da će informacije biti dostupne ako se ikada postigne ovaj napredak.
- 5D memorijski kristal otvara mogućnosti za druge naučnike da sastave večno skladište genomskih informacija iz kojih bi se mogli obnoviti složeni organizmi poput biljaka i životinja ako to nauka u budućnosti omogući - dodao je.
Kristal je pohranjen u arhivi Memorije čovečanstva – posebnoj vremenskoj kapsuli unutar slane pećine u Halštatu u Austriji.