Мoда је током периода "короне" имала дуг и веома сложен процес преиспитивања тога са ким и на који начин је комуницирала. Од 90-их година прошлог вијека мода је са "Ви" прешла на "Ти" и тај се прелазак десио преко онога што данас живимо, а то су друштвене мреже, та "спонтаност", гдје је свако "велики експерт" и о томе много зна, гдје је замијењена информација за знање, сматра модни дизајнер Игор Тодоровић, који је представио дио своје колекције "Троугао" на групној модној ревији у Луштици Беј.
– Мода у својој будућности има неколико путева које преиспитује - један који је видљив је одржива мода, која има друштвену и социјалну одговорност да разговара или да преиспитује колико загађује планету, колико је лош послодавац, у неким срединама гдје злоупотребљава малољетнике, дјецу, а с друге стране, колико загађује тим читавим "игроказом" и кроз ревије и много тога, мода има то "загађење".
Други пут је свијест о томе да је занатство нешто што је превазишло конзумеризам, јер нам је "ковид" објаснио да жена која је знала да сашије маску на својој шиваћој машини код куће, била је у много бољој позицији од жене која је куповала у неком престижном бренду, а да не зна да сашије маску и да је да ближњима у том тренутку.
Трећа ствар је то да мода сада размишља о томе шта је "онлајн" а шта директна продаја. Током овог периода сви су били усмјерени да могу онлајн да поруче било шта, а онда су долазили у ситуацију да им то буде "мало" или "велико" или да им није по мјери, те мода преиспитује одлуке које у том смислу мора да донесе. Нико са ових простора није толико велик и значајан дизајнер да би могао да парира неким великим именима у том свијету, али оно што је снага ових простора је снага креативности и стварања и способности нашег поднебља да се прилагодимо одређеним ситуацијама и да просто измислимо прилику да би се боље осјећали и љепше обукли, каже Тодоровић за "Дан".
Након двије године "виртуалних" ревија, са радошћу је на базену хотела "Чеди"дочекао живу презентацију, врсту интеракције коју наша публика воли и поштује, а то су, поред конструкције, вриједности на којима се темељи нова колекција "Троугао", стављена у контекст "пост-ковид" периода. Ковид не може да "зарази" инспирацију, каже Игор, а већи изазов за њега био је да сачува људе који чине његов Атеље, који су срце система у времену када није било повода и прилике. Овдје је изузет дезен, који је био много више био присутан прошлогодишњој колекцији, ове године су остали у монохроматској групи, а разлог лежи у конструкцији троугла, који је требало препознати у сваком одјевном предмету.
– "Троугао" је препознавање свих нас у тиму да је дошло неко вријеме да можемо потенцијално да вјерујемо да је ово све иза нас и да можемо да се вратимо на неки пут, колико-толико другачији, али опет нови у односу на оно што је некада било. "Троугао" представља љубав – нас према послу, клијената према нама, којима смо захвални за опстанак, јер су управо из те љубави према нама, нас и одржавали без повода и прилике. Са друге стране "поштовање" које изузетно цијеним као вриједност, јер спонтаност сматрам прецијењеном особином код људи, па и у моди, ви поштујете конструкцију, тканину, занат, све то што знате. Жена ових простора је у годинама иза нас имала прилику да се одлучи више за нешто што је комфор, што није никакав повод и прилика. Управо зато смо колекцију базирали и на конструкцији, на троуглу, из кога су настале све ствари. Бескомпромисно смо остали у контексту набоље могуће групе тканина- свила, креп-свила, гдје смо се суочили са ситуацијом када излазимо из памучних тренерки и улазимо у свилу. То је исто врста поштовања да је важно његовати тканину, која ће дуже да траје, па самим тим бити и дио одрживе моде, објашњава Тодоровић. Истиче да у свијету гдје смо почели да будемо конзументи свега, неријетко немамо свијест о поштовању неке наше баке која је говорила да је њен капут фантастичан јер траје четири, десет или 15 година, јер га је куповала са љубављу и са свијешћу да ће он да траје.
У сваком моделу "Триангла" спојио је три елемента: боју, конструкцију и повод.
– Боје су важан код комуникације, људи то некада забораве, оне носе невербалну комуникацију у сваком тренутку. У некој боји се боље осјећате, у другој боље комуницирате, у трећој ћете завести, неким бојама показујете да сте тужни или срећни. Оне су генерално савршено оружје у овом послу уколико их поштујете, али их некада доведете у конструктивна рјешења да буду "чудно спојене", јер је то неки нови дијалог клијента и тог одјевног предмета. Нова колекција има тих неколико група подијељених колорно, оно што је не-боја, вјечита црна која игра улогу вечери или призива на романтику запаљене свијеће, са неким партнером који ће направити тај мушко-женски однос у смислу љубави, која такође постоји у оном "Троуглу". Постоји и дио у групи боја млијека, или како би то рекли модни стручњаци "egg shellа" (љуске јајета), тих златних одсјаја, који, волио бих, призивају ново златно вријеме, постоји "камел" боја која деценијама суверено влада модом, само смо је овај пут спојили са неким "лајмом" стављајући је у контекст, можда, неког "јестивог колача", како смо се ми шалили у атељеу.
У Атељеу увијек има по једног стажисту, средњошколца, студента факултета примјењених умјетности, дизајна, али досада није било ниједног из Црне Горе. Позива их да се јаве преко друштвених мрежа.
