Ovo potvrđuju mještani, koji se i žale na slab pritisak vode.
– Za punu čašu česmovače treba vremena, do dva minuta, a zamislite onda koliko treba da bi se čovjek istuširao. Stalno se obećava da će se nešto pobošljati, da će nešto uraditi ali ništa se ne završava. Iz ljeta u ljeto sve je isto. Uporno se obećava da će nam problem biti riješen ali ništa. Ja sam došla sa Primorja do majke i jedva čekam da se vratim jer vode na Karabuškom polju nema. Ljudi su primorani da kupuju bidone sa vodom, da se snalaze kao da smo na planini ili u selu. Da imamo bistijerne to bi nam olakšalo živor - rekla je Amra Čelebić.
Ona kaže da su kroz naselje uveliko počeli da kopaju bunare da bi mogli da funkcionišu i žive normalno.
–U naselju je dosta djece, i za njih je najteže. Jako teško je živjeti bez vode na ovolikim temperaturama. Obraćali smo se i mjesnoj zajednici ali smo uvijek imali isti odgovor - da će problem biti riješen – rekla je Amra Čelebić.
Ona navodi da ovog ljeta ima i dosta požara te je voda i za to neohodno.
– Nama je jedino preostalo da kupujemo vodu i da je imamo u rezervi ukoliko dođe do požara – Čelebić.
Deset godina na Karabuškom polju živi Aldan Škrije. Kako kaže, svako ljeto istu muku muče.
–Imam troje djece i ne možemo da se okupamo jer nemamo vode. Jedino je ujutru ima, ali je poslepodne nema. Za piće kupujemo. Svima smo se obraćali i tražili da nam problem riješe ali niko nas nije obišao. Mi smo ostali da se snalazimo kako znamo i umijemo na ovim vrućinama. Zaista je teško – rekao je Škrije.
Pomoćnik direktora Vodovoda Tuzi Hidajet Kalač kaže da vode ima na Karabuškom polju ali da je možda, u večernjim satima slab pritisak.
– Nemamo problema sa vodosnabdijevanjem kao nekada. Čini mi se da je ove godine bolja situacija nego što je bila prošle godine. Negdje oko 17 časova nema dovoljno kapaciteta da bi bio jak pritisak. U ovim ljetnjim danima vjerujem da ne postoji vodovodno preduzeće ne samo u Crnoj Gori, nego i u regionu, a da nema problema sa vodosnabdijevanjem – rekao je Kalač.
Kalač apeluje na građane da se ponašaju domaćinski jer je voda potrošna roba koja se ne može jednostavno nadoknaditi.
– Potrošnja vode je enormna, koristi se za zalivanje bašti, voća i povrća i normalno je da u 17 ili 18 časova oslabi pritisak. Vjerujem da ćemo narednog ljeta početi sa izgradnjom i rekonstrukcijom mreže u Milješu tako da će jedan krak ići ka Kućama Rakića i Karabuškom polju – kaže Kalač.
