Budžet je za ovu godinu usvojen na 164,2 miliona eura, a Đuranović očekuje, pošto je najveći u istoriji grada, da predstavlja značajnu priliku za unapređenje infrastrukture, socijalne politike, obrazovanja, kulture i ekologije.

– Uz usvojeni petogodišnji Strateški plan razvoja, Glavni grad ima potencijal da definiše jasne prioritete i osigura dugoročni održivi razvoj. Međutim, iskustvo prethodnih godina pokazuje da visina budžeta sama po sebi ne garantuje efikasnu realizaciju projekata. Samo u prošloj godini gotovo 30 miliona eura planiranih za kapitalne investicije nije utrošeno, a isti trend se ponavlja i ranijih godina. Očekivao sam da će gradonačelnik ispoštovati datu riječ i sarađivati sa opozicijom u cilju razvitka grada, a za ovih godinu i par mjeseci broj odbijenih amandmana najbolje govori koliko to nije bilo iskreno – navodi Đuranović.

On dodaje da bi veliki dio sredstava trebalo biti usmjeren na izgradnju i rekonstrukciju puteva, bulevara i lokalnih saobraćajnica, modernizaciju vodovodne i kanalizacione mreže, izgradnju parking-garaža i drugih urbanih sadržaja.

– Imajući u vidu tempo realizacije prethodnih godina, rokovi završetka ovih projekata ostaju neizvjesni. Najbolji primjer je Ulica Vojisavljevića, čija rekonstrukcija napreduje sporo, bukvalno kao zidanje Skadra na Bojani i izvjesno je da neće biti završena u kratkom roku. Slična iskustva bilježimo i kod mnogih manjih infrastrukturnih projekata, koji se godinama planiraju, ali se na terenu malo šta mijenja – navodi Đuranović.

Đuranović ukazuje da rastu i izdvajanja za poreze, a da su rekordna i izdvajanja za ugovore o djelu – 1,4 miliona eura što je, kako kaže, za 430.000 eura više nego 2024. godine.

– Ovi podaci pokazuju da racionalizacija javne uprave i dalje nije ostvarena, a jasno je da postoji prostor za veću efikasnost i odgovorno planiranje. Socijalna davanja takođe su nedovoljna, posebno imajući u vidu rast budžeta. Povećanje ovih sredstava trebalo bi da bude prioritet, kako bi se osigurala socijalna sigurnost i podrška najugroženijima. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti saradnji Glavnog grada i privrede. Sekretarijat za preduzetništvo treba aktivnije da radi na stvaranju povoljnog okruženja za poslovanje i motivisanju mladih da se bave preduzetništvom. Umjesto represivnog pristupa, najčešće krajem godine, inspekcije i Komunalna policija trebaju biti partneri privredi, sa naglaskom na preventivno djelovanje, edukaciju i podršku, a ne na kažnjavanje i prinudno punjenje budžeta – smatra Đuranović.

Ukazuje i da su izdvajanja za kulturu, obrazovanje i ekologiju i dalje znatno ispod očekivanog nivoa.

– Investicije u ove oblasti nisu samo trošak, već dugoročna investicija u kvalitet života, obrazovanje i zadržavanje mladih u gradu – kaže Đuranović.