Локалне изборе у Подгорици можемо очекивати у другој половини маја следеће године, а да у ДПС-у сада одлучујемо о томе ја бих вјероватно био кандидат за градоначелника јер у анкетама ова градска управа стоји добро, казао је Иван Вуковић, градоначелник Подгорице, у интервјуу који је дао за „Дан” поводом прославе Дана ослобођења града. Он је, ипак, оставио резерву да је рано за такву одлуку.
– То је ствар политичке процјене, а пет мјесеци је дуг период. Сваки дан је различит од претходног тако да остаје да се види. Ја сам увјерен да би неко од овога тима могао да понесе ту одговорност – каже Вуковић.
• Какве су вам пројекције изборног резултата?
Очекујем да ћемо побиједити на изборима.
• Али велике су разлике биле на изборима 30. августа прошле године?
Биле. Били смо у значајном минусу 2020. године. Ако се погледа однос снага два блока, иако се надам да иде вријеме када ћемо престати да размишљамо у тим категоријама, ми смо били у заостатку 20.000 гласова. Када би се сабрали сви гласови партија које припадају тзв. процрногорском блоку, проценат подршке био је 41,4. Последње истраживање које смо радили је показало да је тај проценат 49,7. Скоро 60 одсто испитаника мисли изузетно позитивно о градоначелнику. Даље, 61 одсто испитаних грађана је казало да би изашли на локалне изборе и имају позитивно мишљење о мом и раду градске управе, а 80 одсто каже да је или веома или донекле задовољно животом у Подгорици. То су сјајни резултати, али и четири – пет мјесеци је дуг период. Ово је посао у којем се морате свакодневно доказивати, политичка конкуренција ће очигледно бити жестока и биће ту различитих иницијатива и листа.
• Најављују се и неке локалне листе, нека подручја ће да траже систем градске општине?
Па добро, хајде да видимо. Ја сам увијек за то. Ако су људи у Тузима процијенили да им може бити боље у оквиру самосталне општине, то је сасвим у реду. За Зету исто тако, иако према Зети имамо посебан однос. За мене су Зета и Подгорица синоними. Тешко ми је да замислим ситуацију да идем у Голубовце као у неку другу општину, али биће како људи из Зете одлуче.
• У јавним иступима говорите да са Владом немате сарадњу, да све раде да Вас лично, као политичког противника, баце на кољена. Мислите ли да је грађанима дозлогрдило да слушају политичка препуцавања док чекају обостране резултате?
Сигурно да, када неко има проблеме какви постоје у појединим дјеловима града, да му је, послије одређеног времена, мање важно чија је то одговорност. Он просто жели да, када кренемо у реконструкцију неке улице или изградњу канализационе мреже, да се то заврши у пристојном року. То су ствари које утичу на квалитет живота. Тако да у потпуности разумијем да су неки људи незадовољни због изостанка добре комуникације и сарадње на релацији Влада – управа Главног града, али морам да вам кажем да, поштујући политичке разлике које су легитимне, никада нијесам заборавио оно што ми је основна дужност. То је да служим интересима људи који живе у овом граду, тако да сам спреман, у сваком тренутку, да сједнем са свим људима који нешто значе у држави, ако од тога може бити боље Подгорици.
• Зар кохабитација не би требало да функционише по систему спојених судова? Зашто је нема?
Подсјетићу вас, у првим седмицама рада нове владе упутио сам премијеру допис уз молбу да организујемо састанак, детаљно га информисао о пројектима. Пуно пројеката у Подгорици се ради на принципу суфининсирања, дио трошкова покрива Влада, кроз Управу за саобраћај или кроз Управу јавних радова, а остатак ми. Покушали смо да дођемо до пар министара који су нам важни. Углавном се то завршавало без успјеха. Још нијесам дошао у прилику да се сретнем са премијером, а посјетио је многе општине.
• Зашто премијер, како ви кажете, избјегава Подгорицу?
То ћете морати да питате њега. Без намјере да кварим лијепу атмосферу која обиљежава, по природи ствари, ове дане, мислим да су разлози очигледни. Просто, људима у Влади се не допада то што сам ту ја. Више би вољели да је ту неко други, више бих и ја волио да је тамо неко други, али мени не смета да покушавам да барем комуницирам са њима нормално. Свака иницијатива од Владе ка Главном граду је одмах узета у разматрање. Ниједан допис на мом столу није остао до краја радног дана, одмах је делегирано ка колегама. То је наш однос поштовања према обавезама. Са друге стране, имали смо игнорантски однос, однос непоштовања, не према мени, иако они то тако доживљавају, него према граду и 200.000 људи који живе у Подгорици.
• Министарство екологије тражило је препројектовање за постројење за прераду отпадних вода у Ботуну, да испуст у Морачу буде знатно ниже. Шта то значи?
На ту причу је стављена тачка. То је политичка прича. То је, нажалост, закочено због таквих и сличних авантура министра Ратка Митровића. Даћу вам на увид изјашњење предсједника Владе од прије неки дан гдје каже да је питање локације скинуто са дневног реда и да пројекат има пуну подршку Владе.
• Па откуд препројектовање?
Зато јер је то дневна политика, манипулација људима у Ботуну и то је оно што ми причамо пола године. Постоји писани траг из априла када тај министар својим потписом потврђује да је локација у реду. Званично, у комуникацији са европским адресама ту нема ништа спорно, али када се оде у Ботун упире се прстом у нас, а људи у Влади се проглашавају ненадлежним. То је, нажалост, трагедија црногорске политике.
• Ви сте нама прошле године рекли да очекујете да Влада неће преко кољена доносити одлуке? Да ли то чине?
Временом је тај однос био све гори и ескалирало је причом везаном за аутобусе, када смо тражили од Министарства финансија и социјалног старања не финансијску помоћ него само се сагласе или не са нашим захтјевом за кредитно задужење. Међутим, министар финансија је одлучио да то стави у фиоку. И тако четири и по мјесеца. То је однос непоштовања, иживљавања над Главним градом који 15 или 20 година има проблем неадекватног јавног превоза. За мене се то коси са здравим разумом, то нема веза са политиком. На срећу, нашли смо алтернативу.
• Може ли се од тога имати политичка корист?
Хајде да видимо како ће изгледати кампања за локалне изборе. Неки тврде да министар Спајић има одређене амбиције у том смислу, неки тврде да он све што ради у односу на Главни град ради искључиво вођен тим мотивом. Није мај далеко.
• Актуелна су запошљавања у градској управи. Да ли је у питању изборни инжењеринг како оцјењује опозиција или реалне потребе? Својевремено сте рекли – посао само лојалним држави, да ли сте у томе доследни и како то мјерите?
Да говоримо језиком бројки, мислим да је то најбоље. Ствари стоје овако – крајем 2018. године број запослених у Главном граду је био 719. У међувремену смо формирали нове службе и све је већи број сервиса, али смо у 2020. години дошли на 709 запослених. Дакле, имамо 10 људи мање у систему, а више посла
• Да се вратимо томе како процјењујете лојалност јер таквих услова нема у законима?
За мене је то здраворазумска ствар. Ако ја желим да радим у државним структурама, ако имам амбицију да егзистенцију обезбјеђујем зарадом из државног буџета, природно је да будем лојалан тој држави и да јој желим добро. Навешћу негативан примјер који се десио скоро, који ме је забринуо као грађанина. Имали смо ситуацију да се у Полицијској академији прославља спортски пораз наше државе. Независно од тога са ким Црна Гора игра, ненормално је да они који ће сјутра да носе значку и државни грб на рукаву или реверу, да чувају ред и поредак, славе пораз своје државе. Такви људи не би могли да раде у систему Главног града. Питате како то провјерити, па рецимо, у крајњем, постоји интервју гдје вас неко нешто пита. Није то ствар мог наглашеног патриотизма него је то уобичајена пракса у цивилизованим друштвима. Само је овдје нормално да неко ко каже да Црна Гора не треба да постоји као држава може да ради најодговорније послове у држави. Ја не мислим да је то ствар демократске културе, то ствар неодговорности према државним интересима. Не занима ме да ли је неко Црногорац, Србин, Бошњак... и не занима ме кога гласа, ако постоји однос поштовања према држави и ако жели да ради за добробит те државе, он је наш партнер и можда будући колега. Али ако неко каже да је срећан јер Црна Гора губи, јер је њој горе, ја ћу се потрудити да му отежам да дође до тога статуса.
• Водовод је тражио репрограм пореског дуга од преко 500.000 еура, а полицијски инспектори провјеравају њихову пословну документацију. Је ли то показатељ правог стања у градским предузећима? Јесу ли сва одржива?
Порески дуг је настао у првој фази ковида када су се многа привредна друштва нашла у проблему. Држава је тада омогућила одлагање плаћања обавеза ове врсте тако да је порески дуг 558.000 еура, али истовремено Водовод има потраживање од 120.000 еура. Није то дакле трагедија, нешто што значајније оптерећује функционисање. Тачно је да се Водовод годинама перципира као систем са превише људи. Инсистирао сам на рационализацији трошкова, да се фокусирамо на примарне дјелатност. У мандату ове градске управе број извршилаца у Водоводу је смањен са 612 на 574.
• Тврдите да нијесу у озбиљном проблему?
Нијесу. Штавише, договорили су репрограм дуга према ИРФ од прије неколико година. Каматна стопа је значајно смањена.
• Нијесте заокружили причу о стању у градској привреди?
Пошто сам имао прилику да сугеришем избор највећег броја руководилаца у привредним друштвима, од њих сам имао неколико очекивања – да се ради у најбољем интерсу града, да се буде одговорно спрам функције и да покушамо да до краја мандата створимо претпоставке да дио друштава дио новца за нормално функционисање обезбјеђује из сопствених извора. Не може то свако, али сам сматрао да могу Путеви, да можда може Зеленило, Агенција за становање... и био сам у праву. Данас је новац који зарађују на тржишту неупоредиво већи од онога како је то изгледало. Путеви су 2020. године зарадили 1,7 милиона од трећих лица. Радили су од Бара до Берана, и полако постају озбиљна конкуренција грађевинским фирмама средњег ранга. Зеленило, такође. Агенција за становање преузима полако примат на тржишту. Заживио је предузетнички дух. Свако друштво ће пословну годину завршити са добити. Депонија гради четврту санитарну каду, капитално важан пројекат. За неки дан полажемо камен темељац за градско гробље, градимо управну зграду Погребних услуга...
• Који успјех градске управе истичете? Који неуспјех опомиње да је морало нешто да се уради, а није?
Успјели смо мање-више да испунимо планове. Излазили смо у сусрет потребама шире друштвене заједнице, били друштвено одговорни, ускакали и тамо гдје нам можда није мјесто формално-правно, па смо знали да помогнемо пољопривреднике када је затајила подршка Министарства пољопривреде, различите здравствене установе, створили претпоставке да помогнемо подстанарима... Генерално, Главни град има јако добру репутацију. Издваја се Југозападна обилазница, мост на Морачи. Генерације су сањале о томе да се повеже цетињска и петровачка магистрала, то је наша нова реалност. Оно чиме нисам задовољан у смислу динамике то је изградња Градског позоришта. За очекивати је да на прољеће ту зграду предамо на употребу. Највише замјерам себи на наивности јер сам вјеровао да је без обзира на наше разлике, кохабитација могућа. Вјеровао сам да никада нећемо доћи у ситуацију да се сукобљавамо око ствари које су нам свима од користи, као што је систем за пречишћавање отпадних вода или аутобуси. Но, то је за нас још једно искуство и у Нову годину улазимо паметнији.