Управљање нус производом пречишћавања комуналних отпадних вода, канализационим муљем, jе тренутно несистематско и дугорочно неодрживо, нарочито код већих функционалних построjења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ), саопштио је Милиjа Чабаркапа, извршни директор НВО Еко – тим. Он истиче да се то налази у анализи статуса имплементациjе проjеката изградње ППОВ у централном и сjеверном региону Црне Горе коjа jе спроведена у оквиру проjекта "Организациjе цивилног друштва као ефикасни актери у процесу доношења одлука", коjи реализуjе НВО Еко-тим. Проjекат jе подржан од Центра за грађанско образовање, у оквиру програма ОЦД у Црноj Гори - од основних услуга до обликовања политика -М'БАСЕ, коjи се финансира из средстава Европске униjе.
– Постоjе примjери да се канализациони муљ складишти на локациjи ППОВ као што jе случаj са постоjећим постројењем у Подгорици, те да се одлаже на несанитарноj депониjи у случаjу ППОВ-а у Никшићу. Такође, имамо примjер извоза муља у сусjеду Албаниjу, а коjи настаjе у ППОВ-у у Беранама. Законска регулатива постоjи, али се у пракси не примjењуjе – кажеЧабаркапа.
Он истиче да је управљање канализационим муљем jедан од наjважниjих елемената у циклусу управљања комуналним отпадним водама.
– Ово питање jе у Црноj Гори регулисано законском регулативом, коjом су дефинисани захтjеви коjе канализациони муљ мора да испуни како би се потенциjално могао користити у пољопривреди и за рекултивациjу земљишта, односно, како би се могао безбjедно одлагати. С обзиром да jе адекватно управљање канализационим муљем jедан од наjважниjих елемената у циклусу управљања комуналним отпадним водама, ово питање захтиjева хитну пажњу државе и локалних самоуправа и адекватна системска рjешења. Како потребна и планирана инфраструктура за управљање муљем вjероватно неће бити изграђена у наредних неколико година, а броj функционалних ППОВ-а се из године у годину повећава, потребно jе хитно пронаћи примjењиво и одрживо прелазно рjешење – рекао је Чабаркапа.
