Seizmolog Branislav Glavatović kazao je da je organizovana baza podatka izuzetno važna u slučaju elementarnih nepogoda tipa zemljotresa navodeći primjer da se mora znati koliko koje naselje ima stanovnika da bi se dobila realno generisana slika koliko bi u nekom trenutku moglo biti ugroženih građana. On je, tokom jučerašnje centralne javne rasprave o planu zaštite i spašavanja od zemljotresa Glavnog grada, kazao da su karte hazarda ušle u krovne prostorne planove saglasno evropskim normama. Ukazao je da svi znamo da je Primorje seizmičko aktivno, ali i podsjetio na 1905. godinu kada je Skadar zadesio razorni zemljotres te i napravio štetu u Podgorici. Na pitanje „Dana“ da kaže koji dio Podgorice se smatra posebno seizmički aktivnim on je kazao da se ne može jednostavno govoriti o intervalu jačine i ukazao da se to mjeri odnosom amlituda ubrzanja.

– Ne smijemo zaboraviti učešće lokalne komponentne tla u ukupnom dejstvu zemljotresa. Ukoliko smo izgradili objekat na čvrstom tlu dejstvo zemljotresa je mnogo manje. Obična ta stijena služi kao osnova za proračun tih regionalnih aspekata. Kada je bio zemljotres 1979. godine mi smo u djelovima Budvi imali tri puta veće amplifikacije ubrzanja u odnosu na čvrsto tlo – rekao je Glavatović.

On navodi da bi se slično dešavalo na području od Crmnice do Kuča.

–Usljed zemljotresa, višestruko veća šteta bi bila u Zeti nego u Kučima, nažalost, zbog mekog tla. Zbog toga treba graditi kvalitetno, treba poštovati propise. Investitor uvijek pokušava da minimizira troškove, ne ulaže tih dodatnih pet do deset odsto koja su potrebna za seizmičku zaštitu objekta – naveo je Glavatović.

Glavatović je podsjetio da zemljotres u Turskoj treba da bude nauk, te da se armatura ne može mijenjati žicama. Ukazao je na nemjerljiv značaj nosećih stubova i armatura.

Na teritoriji grada ima 20-ak atomskih skloništa koja se mogu koristiti u slučaju zemljotresa, saopštila je Marija Jovanović iz firme Institut. Podatak o broju atomskih skloništa Jovanović je dala na pitanje „Dana“.

–Imamo oko 20-ak atomoskih skloništa koja se mogu koristiti u slučaju zemljotresa. Možda sva nisu u upotrebi, u nekima je vlaga, nisu da se odmah mogu koristiti – rekla je Jovanović.

Ona je dodala da su podatke o broju atomskih skloništa dobili zahvaljujući internetu.

– Nadležne službe nam nisu poslale podatke u kakvom su stanju skloništa nego smo zahvaljujući internetu koristili stari spisak koji postoji iz 2015. godine. Kasnije smo saznali da je taj spisak i dalje relevantan i da su ta skloništa manje više u istom stanju – navela je Jovanović.

Jovanović navodi da nisu naišli na dobar odziv nadležnih službi kako bi im dostavili podatke koji su im neophodni za pripremu planova.

– Ova dokumenta bi trebalo da imaju operativnu namjenu i da služe ljudima na terenu ako bi došlo ne daj bože do neke situacije da ih moraju koristiti. Mi smo tražili javnim institucijama i privatnim preduzećima podatke o materijalnim i ljudskim resursima koji bi se mogli angažovati u slučaju potrebe. Tražili smo i broj građevinskih mašina koje mogu da se upotrijebe u cilju otklanjanja ruševina, zatim u cilju probijanja puteva ako dođe do neke nerseće, ali i broj ljudi koji bi mogli da se angažuju da posluže kao spasioci na terenu. Takođe, od operatera smo tražili podatke gdje se nalaze njihove bazne stanice jer u slučaju zemljotresa može doći do prekida komunikacija. Međutim, nijesmo došli do podataka – rekla je Jovanović.