Do požara je došlo u petak veče kada Perić nije bila kod kuće. Da su joj životinje izgorele obavijestila je policija, a ona apeluje na nadležne i sve koji mogu da joj pomognu da to urade.
– Nahranila sam životinje i otišla na stan u grad jer su trebali gosti da mi dođu, ne sluteći da će ovako nešto da se dogodi. Rano ujutru policija me obavijestila da su mi sve životinje izgorele. Za mene je to bio veliki stres, jer sam sa sestrom koja je preminula živjela ovdje 30 godina. Držali smo životinje i mučile se. Kakaricka gora nema vodu. Do nedavno nije bilo ni autobusa, pa smo pješke išle od Maslina do kuće kako bi im donijeli hranu. Iz dvorišta životinje nikada nijesu izlazile i ne znam ko je ovo mogao da uradi. Stradalo mi je dosta, šteta je ogromna. Nemam komentar. Izgorelo mi je i bure od 1.000 litara, plastične posude za vodu, alat, ograda, sve je uništeno – rekla je Perić.
Perić kaže da je od policije još nema nikakvu informaciju.
– Nikakvih povratnih informacija od njih nemam. Pod stresom sam da je ovako nešto moglo da se desi. Da bar ima neko da me sasluša. Te životinje gajene su sa puno ljubavi jer sam to radila sa sestrom. Kada je ona preminula nastavila sam da ih držim, jer znam da bi ona to voljela. Nikada više takve životinje neću nabaviti. To sigurno niko ne razumije, ne mogu ljudi znati kako se osjećam. Ne radi se o vrijednosti te životinje, već o trudu i ljubavi prema njima – kaže Perić.
Ona se za pomoć obratila Ministarstvu poljoprivrede i gradonačelnici Podgorice Oliveri Injac. Od njih očekuje pomoć.
– Ostatke izgorelih objekata treba ukloniti, a trebala bi da dođe i neka nadležna služba da utvrdi štetu. Živim od male plate i skoro bih trebala da idem u penziju, a nekada sam se bavila i novinarstvom – kazala je Perić.
Zorica Perić poziva nadležne i sve koji su u mogućnosti da joj pomognu.
– Potrebno je pse koji su preživjeli požar zbrinuti, ali i sanirati sve što je oštećeno. To je sve što tražim, da mi se nadoknadi ono što mi je uništeno. Ako hoće neko od nadležnih da mi pomogne bila bih zahvalna. Potrudiću se da nekako kupim makar jednu kozu, ali ne zato što mi je ona potrebna, već zbog toga što želim da je imam jer sam zajedno sa sestrom brinula o životinjama. Ona je jako voljela životinje. Ne znam zašto mi se sve ovo desilo. Kome god sam mogla da pomognem pomogla sam. Samo sam dobro činila, a loše mi se vraća – navodi Perić.
