Од краја 2018. године па до данас Секретаријат за планирање простора и одрживи развој донио је 375 рјешења о легализацији бесправно саграђених објеката и 2.203 рјешења о прекиду поступка, саопштио је Миљан Баровић, секретар за планирање простора. Овај податак Баровић је изнио на централној јавној расправи о нацрту програму уређења простора Главног града за 2022. годину са програмом урбане санације, одговарајући на питање "Дана" колико је до сада у Подгорици легализовано бесправних објеката, те колико је новца наплаћено од бесправних градитеља.

– У овој години је донијето 190 рјешења о легализацији. Ми можемо рећи да смо до неког нивоа задовољни како тече процес легализације. То се може видјети по средствима која смо успјели да наплатимо по том основу у овој години који је близу милион еура. Сви ти подаци показују да постоји одређена заинтересованост грађана да уђу у овај поступак, с тим што са друге стране постоји и група грађана која још није доставила потребну документацију како би се наставили сви ти поступци. Ми свакодневно обавјештавамо све странке да нам доставе потребну документацију како би приступили поступку легализације и указујемо им на све предности који тај поступак са собом носи. Највише донијетих рјешења о прекиду поступка је јер није донијет План генералне регулације. Када су у питању простори гдје постоји важећи плански документ ту постоје услови за доношења рјешења о легализацији и из тих поступака смо наплатили накнаду за урбану санацију од скоро милион еура – рекао је Баровић.

Руководилац сектора за изградњу и легализацију објеката Радмила Маљевић је навела да су сви захтјеви о легализацији објеката доступни на сајту.

- Сваки грађанин може да прати ток свог предмета преко сајта - рекла је Маљевић.

Представљајући програм уређења простора града за наредну годину Миљан Баровић је саопштио да је за уређење града за наредну годину предвиђено 35.689.544 еура.

- Највећи дио средстава се обезбјеђује од накнаде за комунално опремање и то 13 милиона еура и по основу донациjа по уговору о прослеђивању кредитних и грант средстава у износу од 13.413.470 а то се односи на постројење за пречишћавање отпадних вода – навео је Баровић.

Дарка Радовића је занимало да ли је предвиђена реконструкција Улице Вака Ђуровића. Снежана Аџић је навела да је пројекат реконструкције завршен прије неколико година.

- Урађен је елаборат експропријације и у Дирекцији за имовину је прослијеђено на даљу надлежност. Ова саобраћајница је у ранијем периоду била тема да се финансира из државног буџета односно преко Управе јавних радова. С обзиром на то да имовинско-правни односи нијесу ријешени, а да су те процедуре јако дуге, цијенимо да није реално очекивати да у наредној години крене реконструкција. Оно што би нам било значајно, ако успијемо да ријешимо, је изградња кружног тока на раскрсницама улица Вака Ђуровића, Друге црногорске и самом мосту. Тај пројекат је у фази ревизије, и уколико ту успијемо да ријешимо имовинско-правне односе мислим да би то много више значило него сама реконструкција улице јер би се њеним проширењем још више оптеретио саобраћај – навела је Аџић.

Зорана Вешовића је занимало је да ли ће бити реконструисана Ораховачка улица на Драчу. Миљан Баровић је навео да је детаљни урбанистички план у чијем је захвату ова саобраћајница тренутно неважећи.

– Оно што је добра вијест је да је план у форми предлога и очекујемо да Влада у неком догледном периоду усвоји тај плански документ. Након тога се стичу услови за спровођење планског документа и издавање урбанистичко-техничких услова за изградњу те саобраћајнице - рекао је Баровић.