Могућност да неки представник АБА лиге добије лиценцу за учешће у Евролиги, за сада није опција, јер је циљ проширити се на неко веће тржиште, казао је извршни директор Евролиге, Ђорди Бартомеу у интервјуу за Моцартспорт.
Жеље и гласине су jедно, али jе реалност сасвим другачиjа. Без обзира што би поjедини клубови, да би се створио простор за добиjање дугодишње лиценце, вољели да се Евролига прошири на бар 20 учесника у односу на садашњих 18, наjквалитетниjе европско клупско такмичење за сада нема такве планове.
– Постоjећи броj jе клубова jе одговараjући, узимаjући у обзир многе околоности. Морамо да водимо рачуна и о календарским околностима, jер с повећањем учесника увећао би се и броj утакмица, што би могло да изазове тензиjе код неких акционара. У овом тренутку треба нам броj клубова коjи ће задовољити очекивања. У будућности ствари могу да се промијене, али у предстоjећем периоду остаjу какве су сада – рекао jе Бертомеу.
Љубитељима кошарке у региону изгледа чудно што АБА лига као jедан од наjважниjих региона за развоj овог популарног спорта нема ниjедан клуб са вишегодишњом лиценцом у Евролиги, док Њемци имаjу два, Французи jедан... Да ли jе то ствар кошарке?
– Потпуно сте у праву, jесте ствар кошарке. Да би била популарниjа морамо да имамо више средстава, а да бисмо их што више обезбиједили, морамо да идемо на већа тржишта, а то су ова коjа сте управо напоменули, Њемачка и Француска. Ако хоћемо да развиjамо такмичење, морамо да идемо ка Централноj Европи и да инвестирамо у тржишта гдје може значаjно да се повећава навиjачка база. Тако на примјер у Францускоj она jе већа за 55 одсто или 48 одсто у Њемачкоj. Ове цифре су задивлjуjуће – казао је Бартомеу.
Навиjачка база у региону АБА лиге никада ниjе била под упитником. Прилична jе и константна, нису jоj се дешавали велики успони и падови, као примјера ради у Пољскоj коjа jе своjевремено имала клуб са гарантованим мјестом у Евролиги.
– Али зато (више) и немамо клубова из Пољске. Наш фокус jе на земљама коjе ће нам омогућити да растемо, попут Њемачке и Француске, али и Италиjе, у коjима постоjи потенциjал. Наша jе обавеза да имамо све већи броj навиjача из године у годину – поручује Бартомеу.
И у Србиjи расте броj навиjача. На примјер, ове године, с повратком Жељка Обрадовића у Партизан, навиjачка база биће већа него у многим другим дјеловима Европе.
– Тако jе, али поменули сте успоне и падове. Какав jе био Партизан прије три, четири године? Нормално jе да постоjе амплитуде. Да бисмо имали више навиjача, идемо на тржишта са више становника, а Њемачка и Француска имаjу значаjно више становника – наводи Бартомеу.
Ипак, љубитељи кошарке у Европи воле да гледаjу нашу кошарку, што jе jедан од разлога зашто сматрамо да заслужуjемо бар jедно, ако не и два гарантована мјеста у Евролиги.
– Да. И jа волим да jе гледам. Зато сте jедно од само два такмичења са ВТБ лигом из ког можете да се квалификуjете за Евролигу и Еврокуп. Грчка, рецимо нема те опциjе, нити Израел – категоричан је Бартомеу.
Такав систем проходности изузетно jе компликован. Да ли можете да замислите ситуациjу у коjоj jедан српски клуб игра маjсторицу АБА лиге у коjоj му триjумф обезбјеђуjу продужетак евролигашког живота на бар jош jедну сезону, док неколико дана раниjе или касниjе има маjсторицу плеj-офа Евролиге? Дакле, у кратком временском року два меча коjа би могла значаjно да промијене будућност клуба, што ниjе нимало лако, ни физички ни психолошки. Таj клуб jе у далеко неповољниjоj ситуациjи од екипа коjе имаjу евролигашку лиценцу.
– Исто jе и у фудбалу, у полуфиналу, или финалу Лиге шампиона. Не можемо да ријешимо све проблеме. То се свуда догађа – казао је Бартомеу.
У данашње вријеме информациjе се невјероватно брзо шире етром. Али за разлику од НБА лиге у коjоj су плате сваког играча одавно доступне jавности, чак и бонуси, Евролига jе „закључана” када су у питању примања кошаркаша.
– Морамо да идемо корак по корак. Управо смо имали преговоре са Униjом играча и надам се да jе то први од многих. У том процесу радимо заjедно, трудимо се да поправимо услове за играче, да имамо гаранциjе. Много jе нових правила коjа су уведена у европскоj кошарци захваљуjући баш тим нашим договорима. Али кад причамо о званичном обjављивању плата, не смијемо да заборавимо да jе НБА то урадила тек после 40 година, а ми смо тек на почетку разговора. Требаће нам неко вријеме да дођемо до те тачке – казао је Бартомеу.
Кад очекуjете да то буде?
– Постоjи инициjални договор на неколико година, тако да ћемо научити да радимо заjедно. После тога ћемо разговарати о наредном колективном уговору, вјероватно ће то бити после сезоне 2023/24. Дакле, имамо прилику да радимо заjедно и ми и клубови и играчи. Надам се да ћемо изградити добар однос као што смо почели недавно да га градимо – наводи Бартомеу.
Шта клубови, коjи су дужни да доставе финансиjске детаље лиги, кажу на ту тему?
– Jош нисмо разговарали о тоj тачки. Jош jе рано. Сада знамо уговоре са играчима, али да бисмо их обjавили, неопходна нам jе сагласност клубова – каже Бартомеу.
Евролига jе прописала колики jе минималан буџет клубова сваке сезоне, али не постоjи горња граница.
– У овом моменту нема правила о максимуму, то jе у складу са могућностима сваког клуба. Оно што имамо jе минимум коjи треба да омогући клубовима да достигну и обезбиједе стандард коjи захтијева такмичење као што jе Евролига – казао је Бартомеу.
У Евролиги постоjи финансиjски фер-плеj, али изгледа да га jе тешко спровести...
– Евролига се игра у десет земаља и свака од њих има различите стандарде. У Њемачкоj су потпуно другачиjи услови него што су у Грчкоj и нормално jе да су различити погледи. Ми имамо неку врсту финансиjске евалуациjе и неке лимите коjе клубови могу да потроше за одређене концепте. Постоjала су одређена правила од раниjе и важно jе да буду на мјесту – поручио је Бартомеу.
Бартомеу се осврнуо и на дешавања у српској кошарци, повратак Жељка Обрадовића у Партизан, али и смрт Дуде Ивковића.
– Жељко jе увијек био с нама и уз нас, без обзира да ли jе узео предах или jе радио. Сада jе поново на тренерскоj клупи, што jе сjаjно. Недостаjао нам jе. Пресрећни смо што ће допринијети много новом формату такмичења. Дуда jе био приjатељ, џентлмен, jедно од наjвећих имена. Начин на коjи jе развиjао играче, утицао на европску кошарку jе невјероватан. За нас jе његов одлазак огроман губитак. Његовим одласком изгубили смо jедног од наjвећих у нашоj историjи. Jедини jе тренер коjи jе именован за легенду Евролиге. Разговараћемо са свим клубовима на коjи начин ћемо вјечно чувати сјећање на њега – казао је Бартомеу.
За разлику од Евролиге коjа од 2016. не мијења формат, а од 2019. ни броj учесника, Еврокуп jе претрпио немале измјене (двије групе са по 10 клубова). У плеj-офу ће се од од осмине финала до титуле играти само jедан меч по рунди.
– Хтјели смо да направимо нешто свјеже, другачиjе у односу на сва друга такмичења, као и у односу на све у прошлости. Жељели смо да обезбиједимо и више гарантованих утакмица. Раниjе смо их имали само десет по екипи, а ове сезоне ће их бити 18. Идеjа jе била да ово дуплирамо како би клубовима обезбиједили веће приходе од улазница, спонзора.. Уjедно, нови формат плеj-офа биће далеко занимљивиjи – поручио је Бартомеу.
Европска клупска кошарка подијељена jе на четири континентална такмичења. Да ли jе то много?
– Мислим да из економског угла jесте. Евролига jе наjквалитетниjе, Еврокуп jе друго такмичење, Лига шампиона ради добар посао, али и четврто (ФИБА Евро куп). Ако нема економског смисла требало би да буде размотрено. Али ниjе на мени да причам, то jе питање за ФИБА и клубове коjи учествуjу у тим такмичењима – поручио је Бартомеу.
Да ли jе могуће да неко од тимова из АБА лиге добиjе лиценцу Евролиге ове или следеће године?
– Поента jе да у вашоj лиги има много компетентних тимова. Поред Партизана и Звезде имате Будућност, Цедевиту (Олимпиjу)... Ако погледамо Израел, тамо jе Макаби наjуспјешниjи, у Грчкоj су, рецимо, два тима наjдоминантниjа. Али у АБА лиги имамо различите шампионе. Не смијемо да заборавимо све те тимове. Ако се буде ширила лига и у зависности од смјера у ком клубови (власници Евролиге) желе да иду, онда ће вјероватно и то питање бити на столу. Али у овом моменту ништа од тога – закључио jе Бертомеу.
