Proslavljeni vaterpolista našao je vremena da bude gost i ispriča neku drugu stranu svog života i vaterpola uopšte, njegove početke u ovom trofejnom sportu, ispričao je dosta zanimljivih detalja iz bazena i van njega. Pred punom salom KIC-a odgovarao je na pitanja učenika osnovnih škola sa područja Opštine Zeta, ispričao je i poneku anegdotu, zanimljivost iz svog života.

Na samom početku, Savić je govorio o svojim počecima.

-Iako možda nisam želio, počeo sam da se bavim vaterpolom, jer me otac upisao zbog debljine. Čuveni Ratko Rudić me je ubacio u prvi tim Partizana sa 14 godina i tako je krenula moja karijera. A imao sam kao dječak želju da budem kuvar ili vojni pilot, prijavio sam se za školu u Mostaru, ali nesrećni rat je sve zaustavio. Onda sam se opredijelio za vaterpolo, a sa mojih 16 godina dobio sam profesionalni ugovor od Partizana. Put me je posle odveo u Barselonu, a karijeru sam završio u Crvenoj zvezdi. Kada sam se odlučio na taj korak i saopštio ocu da se vraćam iz inostranstva i potpisujem za Zvezdu, dobio sam odgovor da je sve došlo na svoje mjesto. Naravno, bilo je i onih koji nisu opravdavali moj postupak, prije svega moj kum, veliki Partizanovac,  koji mi je rekao da više nikada neće doći na moju utakmicu - rekao je Dejan Savić.

Nakon igračke karijere, Savić se posvetio trenerskom poslu.

-Kada sam imao 21 godinu znao sam da želim da budem trener, počeo sam da prikupljam sve ono što su treneri mene učili. Krenuo sam sa juniorskom reprezentacijom Srbije, radio u sam u Zvezdi, a onda je stigao posao selektora Srbije. Kao igrač nisam osvojio olimpijsko zlato, ali kao trener jesam  dvije. Posle karijere selektora Srbije bio sam na Malti, pa u Saudijskoj Arabiji, a evo me sada ovdje, na klupi Crne Gore. Nadam se da ćemo krenuti putem starijeg brata i vratiti Crnu Goru tamo gdje im je mjesto.

Šta je biti teže  trener ili igrač u vaterpolu?

-Kada si igrač misliš da si najpametniji na svijetu i da sve zavisi od tebe. S druge strane, trener je van bazena i nekako sa drugim očima sve to gleda. Obje stvari su lijepe, ali je svakako teže biti trener - kazao je Savić odgovarajući na jedno od postavljenih pitanja od strane učenika.

Imao je Savić na kraju jasnu poruku:

-Nije važno da budeš šampion u sportu, važnije je biti šampion u životu.