Предсједник Српске радикалне странке Војислав Шешељ поново је мета Механизма за кривичне судове, правног насљедника Хашког трибунала. Њему је у уторак уручен позив за саслушање о наводном "кршењу правилника о необјелодањивању тајних података и идентитета заштићених свједока". Осим њега, на списку се нашло још и седам садашњих и бивших чланова тима његове одбране: Љиљана Михајловић, Огњен Михајловић, Миљан Дамјановић, Марина Ристић, Немања Шаровић, Марина Рагуш и Мирољуб Игњатовић.
Како је за "Новости" потврдио лидер радикала, ријеч је о спремању оптужнице у вези са објављивањем тајних докумената Хашког трибунала и имена свједока у његовим књигама. На позив, како каже, намјерава да се одазове, као што је и предвиђено, 1. јула:
- Више од 50 књига сам објавио са документима Хашког трибунала. Ово видим као притисак на нас, а не на Србију, јер по закону о сарадњи се не могу испоручивати за непоштовање суда. Позив сам примио иако није био уредан. Један документ је био на енглеском језику, а други на латиничном писму, али без свих знакова, јер вјероватно нису имали сва слова на писаћој машини. Примио сам позив јер нисам хтио да цјепидлачим. Намјеравам да одем тамо, нисам био дуго.
Према ријечима Дамјановића, који је такође на листи, овај позив показатељ је да Западу сметају српски радикали и да ће се радо одазвати позиву за саслушање које је заказано за 30. јун јер, каже, нема од чега да бежи:
- Шешељ је већ једном растурио тај Хашки трибунал и надамо се да ћемо ми још једном имати прилику да га докрајчимо. Позив је смијешан, он је написан као да се играло дијете. Наравно, консултоваћемо се, направићемо стратегију. Нема потребе да кријемо, ми сматрамо да је то нелегалан суд и да као такав нема право да покреће овакве поступке. На крају крајева, не желимо да властима правимо некакав проблем, јер нема шта да нам нађу. Доказаћемо да је ово само фарса.
Иако је Србија испунила све обавезе према Хагу, у налетима притисака на нашу земљу, увијек се уз рукава извлачи недовољна сарадња са судом. Тако се у последњем редовном интерном документу Европске комисије о владавини права, између осталог, Београду спочитава "константно јавно преиспитивање пресуда Међународног суда за ратне злочине", а замјерају се и јавни наступи осуђених ратних злочинаца.
