Радовић завршио резидбу / -Драган Стоајновић

Маслине велика љубав и породична традиција Радовића из Мркојевића

За младог маслинара Дина Радовића, из Мркојевића, маслине су велика љубав и породична традиција. У својим маслињацима има 200 старих стабала, 70 старих десет година и 30 стабала од седам година. За "Дан" Радовић каже да од текућих послова маслинари имају обавезу да одраде резидбу, ђубрење, а потом и прскање прскање.

- У својим маслињацима имам доминантно аутохтону сорту "жутицу". Истина, у задњих десетак година почео сам да садим "лећино", италијанска сорта и "каламато", која је позната грчка сорта, као и пар других врста. Одлучио сам се и за друге сорте јер "жутица", која иначе даје квалитено уље, не рађа сваке године колико год да се његује, већ јој је родност сваке треће године. Раније се стабла маслине нису наводњавала, а маслина без воде не може, као и без два прскања и три наводњавања. Сваке године је неопходна зимска резидба, јер ако се не ореже једне године маслина много загусти, и кроз њу нема циркулације ваздуха. Правило је за маслину, а да је вјетар не би преврнуо јер има крхке и површинске коријене, да би требало обавити резидбу тако да врабац може да прође кроз њу, и тада јој сјеверни вјетар не може ништа. Имам искуства из Хрватске кад смо раније ишли код њихових маслинара, да одмах након бербе крећу у резидбу и то маказама за лозу. Поучен њиховим искуством и ја то практикујем последњих година.

Маслина стара 1.581 годину

Радовић међу својим стаблима има маслину стару 1.581 годину. Оно што је такође интересантно јесте да ово стабло и данас даје плодове упркос старости.

- Након анализе старости маслина из Бара и Улциња, стручњаци са Универзитета у Турској изабрали су 30 стабала у барској и 20 стабла у улцињској општрини. У фази испитивања било је и моје стабло, за које се испоставило да је старо 1.581 годину, за шта сам добио и сертификат. По старости је четврто у барској општини - каже Радовић.

Радовић каже да је проблем резидбе то што има мало људи који су вични овом занату.

- Велика је потражња за њима, а мала је понуда оних који то раде. Ја идем у Берат, град у Албанији који је познат по маслинарству, и сваке године доведем човјека из тог града, који борави и по седмицу дана код мене у кући док не обави резидбу. Настојим да примијеним све агротехничке мјере, мада учинак када је у питању род не зависи само од тога - каже наш маслинар.

Стабла у залог

Радовић за Пазарни дан подсјећа на древни обичај који су пратили мјештани Мркојевића.

- Рецимо неком ко је имао педесетак стабала маслина новчана средства била су потребна за свадбу. Да би дошао до новца није имао потребу да продаје цијелу парцелу, већ би дао у залог пар маслина. Остаје му земља, само те маслине које су дате у залог користи безусловно лице које је то узело и дало паре. Иду на то имање и убирају плодове са својих маслина. И дан данас у Мркојевићима има таквих маслина које су дате у залог. Такође, било је и оних који нису могли дати прилог џамији, па су давали у залог стабла маслина.

Он додаје да је, када је у питању берба од прошле године, парцела која је лоцирана на Великом пијеску, ближе плажи, имала одличан род.

- Са друге стране, парцела од неких 100 коријена у Печурицама, у засеоку Равањ, било је проблема као и код осталих власника на том подручју. Проблем су изазвале климатске прилике. Наиме, у сред цвијета дунуо је једне ноћи јак сјеверни вјетар. Било је то управо у фази кад је цвијет маслине требало да пређе у плод, који је због вјетра и хладноће опао, те није дошло до опрашивања, а као последица тога није било ни десет одсто рода. Иначе, маслина се опрашује практично од 48 до 70 сати, односно у два до три дана - прича Радовић.