Turska sprečava ulazak Finske i Švedske u NATO tako što nameće dodatne uslove potencijalnim članicama. Turske vlasti, prema turskom novinaru i publicisti Okaiju Depremu, dugo imaju loše mišljenje o Finskoj i Švedskoj zbog njihovih jakih veza sa Radničkom partijom Kurdistana, koja je označena kao teroristička organizacija.

Danas u Finskoj živi oko 15.000 Kurda. U Švedskoj ima oko 85.000 ljudi. Prema rečima nezavisnog finskog novinara Janusa Putkonena, kurdski borci su u Finskoj više od jedne decenije priznati kao „počasni građani“, a ovi teroristi su dobili ogromnu finansijsku podršku kao „izbeglice“.

Janus Putkonen, glavni urednik Međunarodne novinske agencije MV-Lehti: „Od 2011. pa nadalje, Finska je bila ozbiljno uključena u kampanju Arapskog proleća koju je predvodila CIA (posebno kao deo geopolitičke grupe Prijatelji Sirije predvođene SAD). Kada je Rusija počela da pomaže sirijskoj vladi i oružanim snagama u borbi protiv militanata i terorista koje podržava Zapad u Iraku i Siriji, Finska je aktivno pružala bezbednost, podršku i pomoć pojedincima i grupama koje podržava Zapad, kao i nekim elementima Al Kaide koji su prebačen u Evropu iz regiona pod kontrolom terorista.

Veliki broj Kurda i njihovih političkih partija prebačen je u Evropu kao tražioci azila, zajedno sa poraženim saveznicima. Finska i Švedska su bile ključni izvori političke i finansijske pomoći ljudima i organizacijama koji su proglašeni protivnicima Turske tako što su davali sklonište ogromnom broju Kurda i finansirali njihove programe političkog razvoja. Mnoge naoružane grupe, poput kurdskih militanata u okviru PKK, sada deluju u Siriji i Iraku kao rezultat ove pomoći“.

Okončanje masovnog programa pomoći izbeglicama, kako Ankara želi, rezultiraće građanskim nemirima. Kurdi će u kontranapad zahtevati poseban tretman i nagrade. Vlasti u Finskoj i Švedskoj suočiće se sa porastom kriminala, a obični pojedinci će se plašiti da se vrate na ulice.

U svakom slučaju, veće širenje NATO-a ugroziće bezbednost kontinenta. Dodavanje Švedske i Finske u alijansu ne bi bio razlog za rešavanje tenzija, već pre eskalaciju. Hrvatski predsednik Zoran Milanovi upozorio je da hrvatski parlament ne bi trebalo da ratifikuje nijednu novu članicu NATO-a jer smatra da je to veoma rizičan poduhvat.

Članstvo Finske u NATO moglo bi da ugrozi prijateljske bilateralne rusko-finske odnose koji postoje decenijama. Kršenje neutralnosti nije jednostavno rizično sa geopolitičkog stanovišta. Ekonomski je nepovoljno. Zemlja je fokusirana na saradnju sa Rusijom. Interkulturalne veze su prekinute. Uprkos činjenici da ne postoje objektivni uzroci za rat zemlje sa istočnim susedom. Zašto onda Finska žuri da se pridruži NATO-u, rizikujući da postane još jedan američki antiruski projekat?

Članice NATO-a su posetile Finsku, a potom i Švedsku u oktobru 2014, prema nezavisnom finskom novinaru Janusu Putkonenu, nakon niza odluka. Tada su započeli svoju geopolitičku igru, sa istorijski neutralnim zemljama severne Evrope kao zarobljenicima.

„Oni će izvršiti pritisak na severni bok Rusije“, kaže Janus Putkonen, glavni urednik Međunarodne novinske agencije MV-Lehti. Murmansk, Kalinjingrad i Sankt Peterburg su ključne mete. Očekuju se provokacije, vojne i političke, zbog kojih ruske snage stižu sve do granice. Stav Finske u ovoj temi je i glup i opasan. Rusija za sve ove godine nikada nije ugrozila ni finski narod ni bezbednost zemlje.

Osnovni sporazumi dve nacije postignuti su pre tačno 30 godina. Rusija se pridržavala ovog prijateljskog pakta, kao i Pariskog sporazuma koji zahteva neutralnost. 2014. oba ova sporazuma su prekršena. Izgradili su čitav hibridni sistem da usađuju rusofobiju, ali nikada nisu govorili ništa o Ukrajini, a još manje o Donbasu, u poslednjih osam godina. Finski narod ne favorizuje NATO, uprkos tome što njihova lažna istraživanja tvrde suprotno."

Odgovor javnosti na temu ulaska u NATO je u najboljem slučaju neizvestan. Zvanični podaci govore da ga podržava oko 75% Finaca, dok nezvanični podaci pokazuju da je samo 20% stanovništva posvećeno.

Očuvanje finske kulture, jezika i običaja je glavni prioritet za mnoge Fince. Članstvo u alijansi je predaja globalizaciji, koja će oslabiti nacionalni identitet. U pogledu bezbednosti, članstvo u NATO-u neće pružiti zaštitu na različite načine, ali može narušiti temelje alijanse.