Нова влада обећала је на почетку мандата већи ниво транспарентности у раду, а након 10 мјесеци рада саговорници "Дана", поводом Међународног дана права јавности да зна, оцјењују да то обећање није испуњено и да је ситуација у неким областима гора него што је била. Члан Савјета Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама Мухамед Ђокај каже да су од почетка године добили око 3.900 жалби због ћутања администрације и недостављања информација по захтјевима НВО, медија и грађана. Он истиче да је најгора ситуација у министарствима просвјете, науке, културе и спорта, здравља и екологије, просторног планирања и урбанизма, док најбоље раде у ресору унутрашњих послова, пољопривреде и одбране, гдје је транспарентност повећана.
– По захтјевима за слободан приступ информацијама (СПИ) не поступа ни Генерални секретаријат Владе и ту имамо доста жалби. Генерално, слика је сада гора него када је у питању прошла власт и жао ми је што то морам констатовати, јер је постојало обећање да ће се стање унаприједити. Упалила се црвена лампица и забрињавајући је ниво нетранспарентности – каже за "Дан" Ђокај.
Истиче да се информације и даље проглашавају за пословне тајне, што је наставак лоше праксе, те истиче да је доступност информација главни инструмент у борби против корупције који се мора користити и поштовати.
Бивши члан Савјета Агенције Раденко Лацмановић oцјењује за "Дан" да стање није добро, али да оно у највећој мјери представља наслеђе старе лоше праксе.
– Има доста несналажења, незнања, али и неодговорности и подметања од наслијеђеног кадра. Немамо разлога за славље Међународног дана права јавности да зна.Органи власти би требало добро да припазе да се уговрима које потписују не обавезују на тајност у пословању јер то није добра порука. Може све и да буде у реду и како треба, али када се нешто крије,то изазива сумњу. Сви подаци, посебно они који се односе на финансије треба да буду транспарентни – поручује Лацмановић.
Према оцјени Инес Мрдовић из Невладине организације Акције за социјалну правду неопходно jе што приjе усвоjити измjене Закона о слободном приступу информацијама, како би се створио простор за већу транспарентост.
– Иако jе нова власт обећала потпуну транспарентост, видимо да jе то jош пут од седам миља. Биљеже се помаци, али то ниjе довољно након година и година бивше власти, коjа jе систематски сакривала податке. Потребно jе знатно боље обезбиjедити право jавности да зна и дати приступ подацима, коjи су у jавном интересу – истакла је за "Дан" Мрдовић.
Предсjедник Управног одбора Института алтернатива Стево Мук оцијенио је да се Влада оглушуjе о обећања веће транспарентности. Он каже да иновирање закона не иде у правцу укидања неутемељених ограничења приступа информациjама, док jе њихова инициjатива за обjављивањем одређених сетова података одбиjена.
– Пет НВО међу коjима jе и ИА, свега пет дана након формирања нове Владе, упутиле су инициjативу да се измиjени Закон о слободном приступу информациjама са конкретним и образложеним предлозима. Влада jе тек у jуну ставила на jавну расправу нацрт измjена, коjе, међутим, ниjесу одговориле на кључне проблеме у пракси. Надлежно министарство jе упорно у намjери да задржи пословну таjну и интелектуалну своjину, као основ ограничења приступа информациjама, без преиспитивања дефинисања ових поjмова у посебним законима. Проблем jе што се значење пословне таjне и интелектуалне своjине црпи из броjних других закона коjи их махом дефинишу у контексту приватног сектора – упозорава Мук.
