Iako nas je Ministarstvo finansija, otkad je na čelu tog resora Novica Vuković, naviklo da ne odgovara na pitanja, pa se mnogo i ne sjekiramo oko toga, ovog puta je najvjerovatniji razlog za to što nismo dobili odgovore taj što je januarska rata za kredit veća zbog hedžing aranžmana. Hedžing aranžman je sklopljen najprije 2021. godine, a onda ponovo 2024. i 2025. Poslednji put hedžing aranžman je sklopljen u aprilu 2025. godine, na kamatu od 1,46 odsto. Do tada je kamata bila 0,98 odsto. Od hedžing aranžmana do sada su ostvarene višemilionske uštede. Kredit kod Eksim banke od 944 miliona dolara uzet je uz kamatu od dva odsto.
Nažalost, to da je rata veća zbog hedžinga možemo samo da pretpostavimo, na osnovu analize parametara, a tačnu informaciju može da nam da isključivo Ministarstvo finansija, koje ćuti od 22. januara. Da je zbog hedžinga rata kredita u januaru bila veća smatra još makar dvoje ekonomista koje smo konsultovali, ali nisu htjeli da to javno iznose, iz razloga što nemaju tačne podatke, koje posjeduje Ministarstvo finansija.
Da osnovano, ili, bolje reći, sa sigurnošću sumnjamo da je januarska rata veća zbog ugovorenog hedžing aranžmana pokazuje i to što se Ministarstvo finansija, otkad je Vuković ministar, svakog 21. januara ili 21. jula oglašavalo saopštenjima, bez prethodnih upita medija, i hvalilo sa uštedama koje su ostvarili zbog hedžing aranžmana. Međutim, sada kada je hedžing, kako izgleda, postao trošak, a ne ušteda, predstavnici ministarstva su se zavukli u mišje rupe i ne pada im na pamet da odgovore na pitanja o nečemu što zanima javnost. Vjerovatno se plaše da će ih javnost, odnosno narod, koji ih finansira preko poreza, kritikovati, kao što je to slučaj poslednjih dana sa Fondom PIO i Vladom zbog rasta penzija od 0,38 odsto, ili u prosjeku dva eura.
Koliko je rata u januaru tačno veća zbog hedžinga, nažalost, ne možemo tačno da izračunamo, jer nemamo plan otplate, odnosno amortizacioni plan kredita, ali ćemo pojasniti na kojim podacima temeljimo taj stav. Ćutanje Ministarstva finansija nije primarni razlog za ovakvu tvrdnju.
U julu 2025. godine rata za auto-put bez hedžinga bila je 33,8 miliona, a sa hedžingom 33,18 miliona, odnosno ostvarena je ušteda od oko 600.000 eura. Tada je kurs dolara bio 1.165, a kamata 0,98 odsto. Koliko je iznosila glavnica, a koliko kamata u julu, nije saopšteno. U januaru, odnosno 20. januara, kurs dolara bio je 1.172, ali je kamata veća i iznosi 1,46 odsto. Logična pretpostavka je da bi i u julu 2025. godine zbog hedžinga rata bila veća da je kamata bila 1,46 odsto, kao što je slučaj sada u januaru. Nažalost, to ne možemo tačno da izračunamo jer nemamo podatke, ali sa velikom sigurnošću možemo da tvrdimo da je tako.
Prema poslednjim podacima iz 2024. godine, objelodanjenim u izvještaju DRI, u julu 2024. godine plaćeno je 6,7 miliona kamate, odnosno 3,3 miliona nakon hedžinga. To važi za kamatu od 0,98 odsto. Da je kamata bila 1,46 odsto, koliko je bila u januaru, taj iznos bi i u julu 2024. godine bio znatno veći, ali tada bi rata i dalje bila manja zbog hedžinga, jer je kurs dolara bio manji. Možemo samo da pretpostavimo da je kamata od jula 2024. godine, kada je bila 6,7 miliona, pala na oko šest miliona, ali u tom dijelu nećemo da se bavimo pretpostavkama, jer imamo Ministarstvo finansija, koje uredno plaćamo i koje je dužno da nam odgovori na pitanja u vezi sa otplatom 11. rate kredita Eksim banci.
Nadamo se da će nakon ovog teksta funkcioneri Ministarstva finansija izaći iz udobnih fotelja i javnosti saopštiti koliko smo dali novca za ratu kredita Eksim banci i za koliko je ona veća zbog hedžing aranžmana. Nije im bio problem da to rade kada su zbog hedžinga ostvarivali uštede. Čak su tim povodom sazivali pres-konferencije i snimali video izjave.
Takođe se nadamo da im neće trebati da na svaki novinarski upit, makar kada je "Dan" u pitanju, odgovore pripremaju po mjesec-dva. Pitanja nisu toliko komplikovana, a samim tim ne bi trebalo da budu ni odgovori.
