Некадашњи начелник Управе за одбрану Црне Горе и функционер донедавно владаjуће Демократске партиjе социjалиста (ДПС) Борислав Лалевић и његов зет – фудбалски менаџер Милан Миле Ћаласан основали су у jуну 2005. године компаниjу CSI SWI у Паризу у Францускоj, коjа jе имала капитал у вриjедности од 350.000 еура и планирану инвестициjу у некретнину вриjедну око 3,2 милиона еура. То не би било чудно да Лалевић ту компаниjу више од децениjе након њеног оснивања ниjе скривао од Комисиjе за спречавање сукоба интереса и Агенциjе за спречавање корупциjе и да она ниjе основана у истом мjесецу кад jе потписан контроверзни и, према тврдњама српског jавног тужилаштва, за државу штетни уговор у вези са афером "Сателит", у коjоj jе активну улогу имао управо Милан Ћаласан.
Мрежа за истраживање организованог криминала и корупциjе – ЛУПА дошла jе до документациjе коjа потврђуjе да jе Лалевић власник 30 одсто удjела у фирми SCI CWI, коjа jе и данас активна. У времену кад jе та компаниjа основана Лалевић jе покривао функциjу начелника Управе за одбрану Црне Горе. Ради се о функциjи коjа jе тада била еквивалентна данашњем рангу министра одбране.
Први Закон о утврђивању конфликта интереса Скупштина Црне Горе дониjела је половином 2004. године, након чега jе именована и Комисиjа за утврђивање конфликта интереса. Иако jе Лалевић jавни функционер био и 2005. године, када jе основана компаниjа SCI CWI, нема података да jе он предавао имовинске картоне све до 2010. године. Када jе предао први имовински картон некадашњоj Комисиjи за спречавање сукоба интереса био jе функционер тада владаjућег ДПС-а, коjег jе именовала Влада, и покривао jе функциjу директора Дома здравља Бар. У његовим имовинским картонима од 2010. до 2021. године никада ниjе приjављено постоjање компаниjе SCI CWI.
У члану 19 Закона о спречавању сукоба интереса, коjи jе тада био на снази, стаjало jе "jавни функционер jе дужан да у извjештаjу наведе тачне податке", што Лалевић ниjе учинио. Ако се сагледаjу Лалевићеви званични имовински картони од 2011. године са приjављеним приходима, онда се поставља легитимно питаље о пориjеклу новца евидентираног у његовоj компаниjи у Францускоj.
Новинари су контактирали Лалевића коjи jе у првом телефонском разговору казао да ниjе ни знао да има фирму у Францускоj, да би се потом у истом разговору присjетио да jе зету – фудбалском менаџеру Милету Ћаласану, коjи се оженио са његовом сестром Вjером, ипак дао личне податке како би могао да оснуjе компаниjу. У документима у посjеду Мреже ЛУПА може се видjети да jе Миле (Милан) Ћаласан власник 55 одсто удjела компаниjе SCI CWI, док jе Вjера Ћаласан власница пет одсто те фирме, а Василиjе Ћаласан 10 одсто.
– Миле Ћаласан jе моj зет. Jа сам му, што се каже, позаjмио име да он одради неки посао у Францускоj. Jа око те фирме поjма немам, нити знам шта jе он тамо трговао и шта jе радио. Он jе таj новац имао и замолио ме jе, а jа сам учинио свом зету. Тако да што се тиче материjалног диjела то нема никакве везе са мном, има само моjе име. Сад сам се сjетио jер сам се зачудио одакле моjа фирма у Францускоj, рекао jе Лалевић. Додао jе да Ћаласан "има двиjе-три своjе фирме и бави се менаџерством и горе живи (у Францускоj) ево више од 30 година".
Елем, неколико сати касниjе Лалевић се предомислио и позвао новинара рекавши: "прво, jа никад нисам имао фирму у Паризу и Францускоj. Друго, Милан Ћаласан никад ниjе отварао фирму на моjе име, односно jа га никада нисам овластио. Он jе продао кућу у Паризу и купио jе стан. Разговарао сам са њим".
Међутим, према документациjи из регистра компаниjа у Францускоj, Лалевић jе 10. jуна 2005. године потписао документ у коjем jе предао своjа овлашћења Ћаласану да располаже са 1.050 његових акциjа у компаниjи SCI CWI, коjе вриjеде укупно 105.000 еура. Укупан капитал компаниjе jе 350.000 еура и бави се конструкциjом и купопродаjом. Према документу, Лалевић jе дао овлашћење и да се купи некретнина средње вриjедности 3,2 милиона еура. Од тога 150.000 еура планирано jе за намjештаj и 120.000 за трошкове.
Фудбалски менаџер Милан Миле Ћаласан, на овим просторима познат jе по афери "Сателит" и невољности да на ту тему уопште разговара и поред упорних позива медиjа. Ради се о контроверзном послу коjи jе закључен у Паризу у jуну 2005. године, у истом мjесецу када jе основана Ћаласанова и Лалевићева компаниjа SCI CWI. Држава Србиjа морала jе у том послу да плати милионску одштету изрелскоj компаниjи Image Sat International NV, због уговора о закупу сателита вриjедног 45 милиона еура коjи ниjе испоштован. Преко тог сателита тада заjедничка држава Србиjа и Црна Гора (СЦГ) требало је да врши обавjештаjни надзор териториjе Косова што jе било под управом Уjедињених нациjа (УН). Израелска страна се обавезала да на шест година изнаjми шпиjунске сателите типа Ерос А и Ерос Б и да инсталира контролну станицу.
Против бившег министра одбране у државноj заjедници Првослава Давинића подниjета jе приjе десетак година оптужница, како jе jавно тужилаштво тврдило, због злоупотребе службеног положаjа зато што jе закључио уговор штетан по државу и што jе прекорачио надлежности. Тужилаштво jе теретило Давинића да jе 4. јуна 2005. године у Паризу закључио уговор без одобрења надлежних органа државне заjеднице СЦГ – Врховног савета одбране и Савета министара.
Након што jе престала да постоjи државна заjедница СЦГ, компаниjа из Израела ниjе добила већи дио новца сходно уговору, коjи jе означен државном таjном, након чега су покренули арбитражу у Лондону и добили одштету од чак 37 милиона еура. Тек након преговора српских власти са представницима израелске компаниjе, краjем 2010. године договорено jе да им држава Србиjа плати 27,8 милиона еура одштете. Тадашњи амбасадор државне заjеднице у Израелу Миодраг Исаков изjавио је за српске медиjе да су у свим разговорима коjе jе водио са Израелцима биле помињане "понуде коjе су се кретале око 22 милиона еура, а уговор коjи jе у Србиjи склопљен износио jе 45 милиона еура. То значи да jе половина милионске суме била вишак коjи треба да иде некоме".
Српско тужилаштво jе 2010. године тврдило да jе Давинић неовлашћено 2. фебруара 2005. године, без спровођења претходне процедуре, дао и овлашћење офшор компаниjи са Британских Дjевичанских острва Carmina Creek Corporation да преговара са Израелцима. Управо власник и директор те фирме, према наводима српских медиjа коjи су имали увид у документациjу Владе Србиjе, био jе Милан Ћаласан. Такође, у неким медиjским извjештаjима као сувласник фирме помињан jе и сада покоjни Џефри Штаjнер, коjи jе имао добра познанства у НАТО-у. Обоjица су важили за личне приjатеље Светозара Маровића, тадашњег предсjедника Србиjе и Црне Горе и високог функционера ДПС-а. Ћаласановоj и Штаjнеровоj фирми jе, према медиjским наводима, на име провизиjе требало да припадне од тог посла чак осам милиона еура. Светозар Маровић jе као главни диригент посла избjегао кривичну одговорност. У пресретнутом телефонском разговору између Милана Роћена (тадашњег амбасадора у Москви и садашњег неформалног главног савjетника предсjедника Мила Ђукановића) и Вука Jеремића (главног спољнополитичког савjетника тадашњег српског предсjедника Бориса Тадића) Jеремић jе испричао Роћену да jе Маровић рекао Борису Тадићу да jе "велика криза" и да га "jако брине ова истрага (око сателита)". Маровић jе додао: "Динкић (тадашњи српски министар финансиjа) jе луд, ко зна шта може да уради". Према Jеремићевим риjечима, његов претпостављени Тадић jе умирио Маровића рекавши: "Jа ти гарантуjем, Свето, да неће бити ништа и да се Динкић држи под контролом. Jа ти гарантуjем, са Коштуницом (тадашњи српски премиjер) сам разговарао, неће бити сра*а". И тако jе и било, Маровић за аферу "Сателит" никада ниjе одговарао. С друге стране, Давинићу се годинама због те афере судило, далеко од очиjу jавности, због оптужбе за кривично дjело злоупотреба положаjа док коначно у октобру 2019. године ниjе ослобођен кривице. Он jе за потребе овог истраживања говорио о том контроверзном послу.
"Jа сам се свега неколико пута видио са Ћаласаном. Упознао сам га као човjека коjи живи у Паризу и срели смо се у хотелу када сам био у званичноj посjети Францускоj. Његова улога у послу jе била та што ме jе упознао са представницима израелске компаниjе. Након тога преговори су почели директно са компаниjом из Израела. Он jе након тога био по страни", рекао jе Давинић. На новинарско питање да ли jе и ако jесте када Ћаласан за посредничке услуге добио новац у том послу, бивши министар одбране СЦГ одговорио jе: "Ћаласан таj новац ниjе могао да тражи од Србиjе, односно тада државне заjеднице. Да ли jе тражио од неког другог, jа то не знам". Осврнуо се и на 4. јун 2005. године кад jе потписао спорни уговор.
Давинић jе рекао да не зна у каквим односима су били Маровић и Ћаласан у то вриjеме. Истакао jе да ниjе знао ни да jе Ћаласан у мjесецу кад jе потписан уговор са Израелцима основао фирму CSI CWI у Паризу, као ни да ли та компаниjа има везе са послом са Израелцима. Међутим, бивши блиски сарадник Маровића и високи функционер ДПС-а коjи jе хтио да остане анониман, у разговору нам је рекао да jе он упознао Ћаласана 2004. године на приватном имању Светозара Маровића у Грбљу и да су се гости код Маровића забављали играjући главомет, укључуjући и Ћаласана. Наш извор нам jе рекао да су паре од афере "Сателит" прве велике паре коjе jе Светозар, наводно, нелегално стекао.
U istraživanju pomogao Atanas Tchobanov
Овај пројекат је дијелом финансирала Амбасада САД у Подгорици. Мишљења, налази, закључци или препоруке који су овдје изнесени су став аутора и не одражавају нужно став Стејт дипартмента/Владе САД.
