Akcije Pošte Crne Gore, Aerodroma i Investiciono-razvojnog fonda (IRF) bi, prema preliminarnim analizama Montenegroberze, a na osnovu njenih novih pravila, trebalo da u bliskoj budućnosti budu uvrštene na regulisano tržište, odnosno da se pridruže uspješnim kompanijama.

Izvršna direktorica Montenegroberze, Milena Vučinić, kazala je da će tim kompanijama biti izazov da prođu svu propisanu proceduru za uvrštenje na regulisano tržište.

- Navedene državne kompanija se listiraju na berzi, ali na najnižem tržišnom segmentu, odnosno tržištu koje je namijenjeno kompanijama koje loše posluju, ili koje su u stečaju, rekla je Vučinić u intervjuu agenciji Mina-business.

Ona je dodala da Montenegroberza, takođe, ima u planu uvođenje novog Kodeksa korporativnog upravljanja.

- Novi Kodeks će imati za cilj da uskladi standarde koji se očekuju od listiranih kompanija, sa standardima u drugim evropskim državama koje imaju slična tržišta kapitala, poštujući pritom specifičnosti svojsvene privredi u Crnoj Gori, rekla je Vučinić.

Ona je objasnila da kompanije s dobrim standardom upravljanja i transparentnošću lakše privlače kapital, zbog većeg povjerenja investitora.

Korist od Kodeksa korporativnog upravljanja, kako tvrdi, ne nastaje samo za pojedinačne kompanije, nego za tržište i privredu države u cjelini.

- Usvajanje standarda iz Kodeksa od strane naših kompanija trebalo bi da pokaže investitorima da mogu s povjerenjem ulagati na crnogorsko tržište kapitala, poručila je Vučinić.

Komentarišući ukupnu prošlu godinu, Vučinić je saopštila da je na Montenegroberzi ostvaren promet u iznosu od 78,18 miliona eura, što predstavlja rast od 65 odsto u odnosu na 2021.

Realizovano je 2,49 hiljada transakcija, odnosno 53 odsto više nego u 2021.

- Berzanski indeksi su zabilježili značajan rast. Indeks MNSE10, koji prati kretanje najreprezentativnijih kompanija, porastao je 31,98 odsto, dok je indeks koji prati kretanje ukupnog tržišta zabilježio rast od 43,31 odsto, što znači da su cijene akcija dominantno rasle, objasnila je Vučinić.

Tržišna kapitalizacija je na kraju prošle godine iznosila preko 3,5 milijarde eura i bila je veća u odnosu na početak godine 11,67 odsto.

- Prošla godina donijela je slomove na tržištima akcija i obveznica širom svijeta, koji odavno nijesu viđeni. Generalno gledajući, naše tržište kapitala može biti zadovoljno, s obzirom na to da su promet, tržišna kapitalizacija i indeksi zabilježili rast, smatra Vučinić.

Poređenja radi, kako je navela, najvažniji berzanski indeksi u svijetu oštro su pali tokom prošle godine. Indeks vodećih evropskih akcija STOXX 600 izgubio je 12,9 odsto, njemački DAX 12,5 odsto, francuski CAC 9,5 odsto, a američki S&P 500 više od 19 odsto.

Na pitanje koje su to najznačajnije transakcije koje su obilježile prošlu godinu na Montenegroberzi, Vučinić je odgovorila da je najveći promet ostvaren trgovinom akcijama Elektroprivrede (EPCG) u iznosu od 15,2 miliona eura, zatim Budvanske rivijere 14,7 miliona, Luke Bar 12,1 milion, Sveti Stefan hotela 9,7 miliona, Hipotekarne banke 4,5 miliona, Lovćen banke četiri miliona, Jugopetrola 1,4 miliona i Crnogorskog Telekoma 1,2 miliona eura.

- Sklopljene su tri blok posla i to akcijama NLB banke za 12,3 miliona eura, zatim preduzeća Mješovito Herceg Novi u iznosu od 635,73 hiljade eura i Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) u iznosu od 550,05 hiljada eura, precizirala je Vučinić.

Kada je u pitanju učešće u broju transakcija, rekorder su akcije Luke Bar, kojima je ostvareno 1,47 hiljada transakcija, što predstavlja udio od skoro 60 odsto u ukupnom broju realizovanih transakcija u prošloj godini.

Vučinić je saopštila da su kompanije koje ulaze u sastav indeksa MNSE10 na kraju trećeg kvartala prošle godine ostvarile prosječan rast poslovnih prihoda od 56 odsto.

Najveće povećanje u navedenoj kategoriji imali su Luka Bar i Jugopetrol.

Kada je riječ o neto rezultatu na kraju trećeg prošlogodišnjeg kvartala, najveći rast su ostvarile Luka Bar, Budvanska rivijera, Hipotekarna banka i CGES.

- Sudeći na osnovu pokazatelja poslovanja za prva tri kvartala prošle godine, lako je zaključiti i za očekivati je da će rezultati poslovanja najboljih deset kompanija iz indeksa MNSE10 na kraju prošle godine nadmašiti rezltate poslovanja koji su postignuti na kraju 2021, rekla je Vučinić.

Ona je saopštila da je Montenegroberza, profesionalno i u skladu sa pravilima, omogućila da država u prošloj godini ostvari svoja ekonomska i privredna dostignuća, odnosno da spoji kupce i prodavce finansijskih instrumenata, što i jeste u krajnjem uloga berze.

- Sve transakcije su uspješno realizovane – aukcija akcijama EPCG, blok transakcija CGES-a i otkup dionica Luke Bar od malih akcionara. Listiranjem na berzi, državne kompanije se obavezuju na transparetan protok informacija i redovno izvještavanje, što je i postignuto, objasnila je Vučinić.

Ona je kazala da poznavaoci međunarodnih finansijskih tržišta odlično znaju da snaga i razvoj svake nacionalne berze zavisi i počiva na državi koja kreira ekonomski, pravni i politički ambijent, zatim na jakim emitentima, spektru i obimu finansijskih instrumenatima kojima se trguje, investitorima i kompetencijama svih učesnika.

Na pitanje kakvo je prošle godine bilo interesovanje fizičkih lica za trgovinu na berzi, Vučinić je odgovorila da su se mali akcionari, poslije višegodišnje pasivnosti i povlačenja, vratili na berzu i to uglavnom kao prodavci akcija Luke Bar.

- Prilika da se ostvari profit je bilo. Država je kroz odluke da poveća svoj vlasnički udio u strateškim kompanijama bila glavna lokomotiva koja je pokrenula i obilježila trgovanje na crnogorskom tržištu kapitala u prošloj godini, rekla je Vučinić.

Prema njenim riječima, jako je malo novih, posebno mladih investitora. Radi se o generaciji investitora do 35 godina, koja u Crnoj Gori, kako tvrdi, nije stvorena.

- Mladi su slabo informisani, ili su nezainteresovani, dok rijetki pojedinci preferiraju ulaganja na stranim berzama i u kriptovalute. Srednja i starije generacija crnogorskih građana su prisutne na berzi i oni su orijentisani na trgovinu akcijama uspješnim crnogorskih kompanija, ili su zainteresovani za prodaju akcija koje posjeduju, dodala je Vučinić.

Ona smatra da bi rad na povećanju finansijske pismenosti trebalo da bude zadatak svih onih koji rade u sektoru finansija, jer je to jedini način i put da se građani edukuju i uključe na tržište kapitala.

Kada je riječ o prošlogodišnjoj prodaji državnih i korporativnih obveznica na Montenegroberzi, Vučinić je saopštila da većina investitora drži državne obveznice do dospijeća, tako da je njihovo učešće u pometu bilo simbolično, odnosno iznosilo je oko 22 hiljade eura.

- Što se tiče korporativnih obveznica, promet je bio 1,1 milion eura, precizirala je Vučinić.

Komentarišući saradnju sa Istanbulskom berzom, kao akcionarom Montenegroberze, Vučinić je kazala da je Istanbulska berza vlasnik Montenegroberze koji ima kvalifikovano učešće, što znači da, zajedno sa dijelom akcionara iz Crne Gore, ima većinu prava glasa, odnosno pravo upravljanja i odlučujućeg uticaja i kontrole.

- Saradnja između dvije berze se odvija na dnevnom nivou. Naravno da prostora za dalje proširenje saradnje ima i da se na tome radi, zaključila je Vučinić.