Црногорске банке су од почетка 2014. године покренуле укупно 7.712 поступака против физичких и правних лица с циљем наплате потраживања. То се може видjети у нацрту Програма економских реформи 2022–2024. године, коjи jе обjављен јуче на званичном саjту Владе Црне Горе.
– Од укупног броjа, 51 одсто или 3.927 судских поступака jе окончано, док 49 одсто судских поступака, односно 3.785 ниjе окончано. Када jе риjеч о еуро вриjедности потраживања потраживаних судским путем, од 242,2 милиона еура колико jе тражено у периоду 2014– 2020, данас банке потражуjу 102,3 милиона еура или 42,3 одсто укупног износа потраживања – наводи се између осталог у нацрту владиног документа.
Европска комисиjа (ЕК) раниjе jе дала препоруку да треба "осигурати добро управљање кредитним ризиком, транспарентан приказ квалитета активе и адекватне резервациjе".
– У циљу реализациjе ове препоруке ЕК наjбоље говоре резултати недавно окончаног процеса провjере квалитета активе (енгл. Asset Quality Review – AQR) цjелокупног банкарског система. Централна банка jе у сарадњи са независним екстерним ревизорским кућама спровела процjену квалитета у свих 13 банака, користећи финансиjске податке банака расположиве на датум 31.12.2019. године – пише између осталог у нацрту Програма економских реформи, пренио је портал Прес. Додаjе се да су резултати AQR вjежбе потврдили стабилност, задовољаваjући квалитет активе и капиталне адекватности банкарског сектора Црне Горе.
– Банкарски систем у Црноj Гори jе и у 2021. години стабилан, високо ликвидан и добро капитализован. Све кључне билансне позициjе на годишњем нивоу остваруjу раст, и то: актива 12,36%, кредити 8,98 одсто, депозити 20,88 одсто и капитал 1,57 одсто. На краjу трећег квартала 2021. године, кредити, депозити, капитал и новчана средства достижу историjски максимум, док коефициjент неквалитетних кредита (НПЛ) износи 5,62 одсто. Кредити правним лицима износе 2.052,6 мил. еура или 58,67 одсто укупних кредита, док кредити физичким лицима износе 1.445,9 мил. еура или 41,33 одсто укупних кредита – наводи се у владином документу.
У циљу реализациjе препоруке Европске комисиjе у диjелу "одржавати снажан регулаторни оквир финансиjског сектора у складу с наjбољим међународним и ЕУ праксама", активности Централне банке ће од почетка 2022. године бити усмjерене на примjену новог регулаторног оквира и његову даљу хармонизациjу са прописима ЕУ.
– Централна банка ће у току 2022. године радити и на припреми радних верзиjа нацрта закона о измjенама и допунама Закона о кредитним институциjама и Закона о санациjи кредитних институциjа, чиjе усваjање jе Програмом рада Владе за 2022. годину планирано за четврти квартал 2022. године. У том смислу ће се у току 2023. године радити на даљем унапређењу подзаконских прописа усвоjених у циљу спровођења ових закона, као и на даљем усаглашавању регулативе са ЕУ прописима – пише у документу.
