CBCG planira da u ovoj godini ostvari u odnosu na 2024. godinu manje prihode za 3,38 miliona. U prošloj godini prihodi banke su bili 43,49 miliona, a ove godine su projektovani na iznos od 40,11 miliona. Odnosno ukupni prihodi za 2025. godinu biće za osam odsto manji u odnosu na plan za 2024. godinu.

– Ukupni prihodi su planirani u manjem iznosu u odnosu na plan za 2024. godinu iz razloga nižih finansijskih prihoda i prihoda poslovanja i drugih prihoda. Razlog tome je planirano niže ostvarenje prihoda od kamata na depozite usljed očekivanog nastavka pada kamatnih stopa tokom naredne godine, kao i manjih prihoda od usluga i servisa koje Centralna banka pruža u platnom prometu – navodi se u Finansijskom planu koji je dostavljen Skupštini.

Planirani prihodi od kamata su u odnosu na prošlu godinu manji za 2,06 miliona. Najveći pad CBCG planira od prihoda od kamata na depozite, čak 3,94 miliona eura. Centralna banka očekuje i pad prihoda od naknada za 1,5 miliona.

Iako Centralna banka prognozira pad prihoda u gotovo svim segmentima prihoda od naknada, najveći pad, 2,1 milion, očekuje se u domenu naknada za usluge platnog prometa.

Finansijskim planom Centralne banke za 2025. godinu predviđeni su ukupni rashodi u iznosu od 29,5 miliona.

Projektovani rashodi kamata odnose se na rashode kamata drugim finansijskim institucijama (Fond za zaštitu depozita) i rashode kamata javnom sektoru (Ministarstvu finansija) iznose 8,9 miliona, što je manje za šest miliona u odnosu na prošlu godinu.

Ukupni planirani rashodi za 2025. godinu su za sedam odsto manji u odnosu na plan za 2024. godinu.

Troškovi poslovanja su uvećani za 3,7 miliona, što je za 22 odsto više nego u 2024. godini.

Kako se navodi u Finansijskom planu, najviše sredstava Centralna banka će potrošiti zbog implementacije instant i SEPA plaćanja, što iziskuje skok operativnih troškova za uvođenje tih novih informaciono-tehnoloških rješenja.

Osim troškova za instant i SEPA plaćanje, rast rashoda je planiran i zbog troškova poslovanja – povećanja naknada, administrativnih troškova i troškova zaposlenih.

Kao razlika između prihoda i rashoda za 2025. godinu, planirano je ostvarivanje neto dobiti za ovu godinu 10,58 miliona, što je u odnosu na prošlu godinu manje za 1,26 miliona.

Kako se navodi u dokumentu, ostvarivanje planirane neto dobiti za 2025. godinu u najvećoj mjeri zavisiće od međunarodnog finansijskog tržišta i brzine implementacije SEPA od strane našeg bankarskog sistema.